‘Ajmo, ‘ajde… (3)

U modi je bila buka! Iz dana u dan improvizovane su brojne akcije koje su odisale karnevalskim raspoloženjem i sve to pretvorilo je protest u Srbiji u jedan od najdostojanstvenijih i najmasovnijih oblika građanske neposlušnosti u istoriji moderne evropske demokratije!

Sklerotični um režima, međutim, kao da nije bio u stanju da to i ukapira. Dok su dešavanja u Beogradu i, uopšte, karneval demokratije u Srbiji bile udarne vesti u svim svetskim medijima, domaći „proizvođači informacija“ više su lagali nego ćutali, a transparent – „Beograd je svet“ izvrgavali ruglu!

Parole koje su na najbolji način definisale odnos vlasti i režimskih medija prema građanima glasile su: „Vlast – ćorava, mutava, gluva“ i „Prodajemo kremu za nevidljivost – pitati u RTS-u“!

To nije bila uvreda već stanje stvari: najpre državni mediji, a onda i sam politički vrh Srbije, u startu su ignorisali proteste, a onda su po učesnicima „nepravedno nametnutih i ničim izazvanih šetnji“ osuli paljbu iz svog oružja i oruđa, pucajući uglavnom po donjoj granici neukusa. Lidere Koalicije „Zajedno“ proglasili su „stranim plaćenicima“, ljude koji su ih podržavali nazvali su fašistima, studente i srednjoškolce stavili u poziciju „izmanipulisane dece“ i, kako to već obično biva sa „zavedenom i začaranom omladinom“, u igru je ubačena i – droga: državni mediji su iz pouzdanih izvora saznali da demonstracije finansira albanska narko-mafija, koja izmanipulisanoj deci deli „ekstazi“, opasnu sintetičku drogu, što samim tim podrazumeva i da su njihovi zahtevi nebulozne halucinacije!

„Isključi TV, uključi mozak“; „Gledam TV Dnevnik, a počeo sam i da se drogiram“; „Čuvaj se, pas ujeda, gazda mu svakog dana pušta program RTS-a“; „Hajde da spalimo Politiku, Borba nas ne interesuje“; „Mislim, dakle, ne gledam RTS“; „Poslednji loš zadah RTS-a“ – samo su neki od duhovitijih „odgovora“ koje su mladi ljudi, nazvani „šačicom“, proneli tih dana gradom!

Upravo plasiranje i rabljenje tog termina pokazalo je da mehanizam buđenja naroda nije poznat čak ni onima koji godinama vladaju jer je orgazam nezadovoljstva usledio kad je vlast ljude čiji je broj tih dana protesta varirao od 50 do 100 hiljada prekrstila u – „šačicu“! „Nas i Rusa – 3.000 šačica“ – prokomentarisao je neko od „dežurnih“; „Johny Walker je jedini šetač koga voli ova vlast“ – napisao je drugi“; „Ima nas samo šačica, ostalo je optička varka“ – dosetio se treći; „Ne igrajte se sa šačicom, dobićete srednji prst“ i „Nemoj da vam šačica lupi rukom o sto“ – pripretili su četvrti i peti, a neki cinični šetač je na transparentu ispisao: „RTS se ljubi sa predsednikom, Politika povraća od muke, Novosti se otvorile tri prsta, JA kontrolišem porođaj“ ! U potpisu – „ŠETAČ“!

Tada nije bilo Informera, Srpskog telegrafa ili smeća zvanog Alo, ali je i tada „krađa“ u brojanju ljudi u protestu bio neka vrsta udvoričkog sporta kojim se podilazilo vođi. Koji je i sam jednom prilikom, nameračen da se prebroje „naši“ i „njihovi“, na ljutu ranu privio ljutu travu, tj. na svakodnevne proteste širom Srbije odgovorio kontramitingom u centru Beograda.

Zaboraviće se i broj nesrećnika kojima je obećano da će ih Beograđani dočekati raširenih ruku („Došli su autobusima, vratili se kabrioletima“ – reći će jedan cinik); pašće u zaborav i konfekcijska ikonografija sa kontramitinga; teško da će se iko molbi beogradske mladeži koja je preklinjala vršnjake iz kolona, uglavnom Kosovara, da im se pridruže; preboleće se (žalosno je, ali je tako) i jedna smrt i teško ranjavanje; ali doveka, baš tako – doveka će se pamtiti kako su na Terazijama pale međusobne izjave ljubavi:

„Slobo, mi te volimo“ – egzaltirano je skandirala šarolika masa kad je postala svesna da im je na hiljade milicionera priteklo u pomoć!

„Ma volim i ja vas“ – grunuo je u mikrofon i nervozno odmahnuo rukom predsednik Srbije!

Sutradan su dokoni „fašisoidni šetači“ smislili kako je narod klicao – „Slobo, pite volimo“, a ovaj, navodno, odgovorio – „Volim i ja vlast!“

Jedan od zaluđenijih je na transparentu napisao:

„Slobo, slaži nešto za tili čas – Volim i ja vas!“

Bilo je i onih koji su skandirali:

„LJubav boli kada Sloba voli!“

Neko je pak maznuo spisku iz filma „Mi nismo anđeli“:

„Ma volimo i mi tebe, samo se pretvaramo!“

Bilo je i direktnih poruka-pitanja:

„Dobro, voliš nas, ali, jebeš li ti još nešto?!“

Opšti smeh i poplava zezanja koje je kružile Srbijom bilo je u stvari – kazna!

Svetili su mu se glumci na podijumu, novinari u tekstovima, pekari koji su studentima donosili vruće pecivo, svetio mu se čak i neki vozač trolejbusa kome su se, posle kvara i duže stajanke, putnici mešali u užu i širu rodbinu:

„Volim i ja vas“ – ‘ladno je odgovorio!

(Nastaviće se)

P. S. Ovaj tekst pisan je dan nakon što je lično predsednik Srbije poručio kriminalcima „Smoždićemo vas“. Ustav je čuo, pocrveneo, samopogazio se i ugasio.