„Ponovo imamo problem s nedokučivim faktorom: Mlađanom Dinkićem. Lakše je predvideti Miloševićeve poteze od Dinkićevih. On uleće u Pink sa Dragoljubom Đuričićem i njegovim bubnjarima i pravi performans.
Ništa od Bebinog dogovora s Mitrovićem (Željkom, prim. a.) da se pusti program s našom političkom porukom …“, priseća se Petog oktobra u štivu „Moj sukob s prošlošću“ Čedomir Jovanović.
Saradnja Vladimira Bebe Popovića i Željka Mitrovića, začeta devedesetih, obnarodovana Petog oktobra, nastavljena je u danima kad je DOS pokušavao da vrši vlast. Ako DOS u tome i nije imao rezultata za pohvalu, Beba jeste: u vreme njegovog mandata u Birou za informisanje desk se na Pinku zvao „De eSk“.
Puklo je kad je Beba i preko Pinka organizovao hajku na radio i TV B92 i njihovog osnivača Verana Matića.
„Beba Popović je neprekidno zvao Željka Mitrovića i neprestano zahtevao nove napade na Verana Matića i B92, i sve je to činio potpuno bez znanja premijera. Đinđić mi je objasnio da je lično o tome razgovarao sa Željkom Mitrovićem i da mu je Željko potvrdio da su pozivi dolazili od Bebe i da je Mitrović pretpostavljao da premijer zna za te pozive“, objasnio je Vilijem Montgomeri, nekadašnji ambasador SAD, u jednom intervjuu NIN-u.
„Zoran mi je, mnogo posle toga, potvrdio da je zvao Mitrovića! NJegova verzija je drugačija: bio je ljut i besan, čoveče, izbori u toku, Koštunica se diže, imaš zlo koje ti visi nad glavom, a ovi međusobno ratuju. Mislim da je Željko umro od straha i pretpostavljam da mu je u tom strahu i rekao kako je mene obavestio o kampanji protiv Verana“, pravdao se Popović u intervjuu STATUS-u, nekoliko godina kasnije.
Popović je proprao Mitrovićevu „julovsku“ biografiju, Mitrović mu je preneo uređivačka prava u informativnom programu Pinka, čim je „tikva pukla“ Mitrović je Đinđiću denuncirao Popovića, a zarad mira u kući, odrekao ga se i premijer Đinđić…!
Oni koji površno znaju Popovića, uzdajući se u legendu o njegovom karakteru i temperamentu, stavili bi ruku u vatru da Beba u životu neće više reč progovoriti sa Željkom.
Eno, pre neki dan, Mitrović na Tviteru okačio snimak kako se Beba i on, u pauzi smišljanja novih pakosti, u Željkovoj odaji na Pinku dobacuju „frizbijem“!
Jer, novčanik ne sme da trpi.
Vladimir Beba Popović je, da privedemo kraju – najamnik.
Uspešan najamnik.
Pre kampanje „Pošteno“, koju je sa svojim arhineprijateljem Aleksandrom Tijanićem radio za Demokratsku stranku, Vladimir Beba Popović je radio promotivne poslove za tek osnovanu Demokratsku stranku Srbije, koju će u narednom periodu od sveg srca – prezirati.
Iskreno gadljivog prema svima koji se klanjaju ruskom mešetarenju na Balkanu, u koje neskriveno spada Milorad Dodik, ipak ga povezuju i sa spinovima i prljavim radnjama kojima su obilovali poslednji izbori u BiH, posebno u entitetu Republike Srpske: navodno je time pokriven dug Mila Đukanovića prema Miloradu Dodiku, koji je 2006. otvoreno podržao nezavisnost Crne Gore.
I još samo ovo: sredinom oktobra 2016, izveštavajući o parlamentarnim izborima u Crnoj Gori, švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung u tekstu pod naslovom „Podgorički kum“, u kojem se novinar osvrće i napiše o „državnom udaru“ koji je pratio izbore, piše:
„U scenariju se prepoznaje rukopis Bebe Popovića, spin-doktora crnogorskog šefa vlade: u noći sa subote na izbornu nedjelju se jedna oružana grupa infiltrirala u Crnu Goru. Dvadeset Srba sa automatskim puškama, pod komandom jednog bivšeg generala Žandarmerije. Zadatak: napadi na državne institucije i otmica Mila Đukanovića. Nalogodavac: neimenovana opoziciona partija. Ali, hvala vazda budnoj policiji, kako to opisuju vladi odani mediji, što su ove srpske trupe brzo neutralizovane. Da nije spin-doktor ovog puta malo preterao?“
Danas više nije pitanje zašto ovakav spin-doktor ne bi uzimao novce od Aleksandra Vučića već zašto se te plodne saradnje stidi čovek koga je Popović do juče iskreno prezirao!
Dan posle ubistva Đinđića Jovica Stanišić, bivši šef Miloševićeve tajne službe, policiji je rekao da oko tog zločina treba saslušati Bebu Popovića i da bi jedna dobra policijska istraga donela odgovore o mnogim ubistvima u Srbiji otkako je DOS preuzeo vlast.
Hoću reći: kad bi Beba Popović otvorio dušu, imali bismo odgovore o mnogim državnim udarima otkako je Vučić preuzeo vlast.
Sumnjam u takav ishod: haos je Bebino prirodno stanište i onima koji bi da mu uskrate tu „teritoriju“, sputavajući njegovu ambiciju da debelo opravda novac koji zarađuje, spreman je da priredi pakao od života.
Zato je od Srbije napravio brod koju se ljulja. I čim neko pokuša da se popne na taj brod i pokuša da ga stabilizuje, Popović s Pinkom, Informerom, Antidotom i kamarilom anal(n)itičara podigne takve talase, da svima pripadne muka.
Sem Popoviću, naravno, on svoj biznis vodi na pristojnoj daljini od broda.
Kakav paradoks: da njegov prijatelj Zoran Đinđić nije mrtav, u Srbiji bi retko ko znao da Beba Popović uopšte postoji; da Aleksandar Vučić nije na vetrometini državnih udara, malo ko bi znao da je Beba Popović vratio biznis u Srbiji.
Jedino je Srbija na gubitku. U večitom ljuljanju. Na talasima.
Iznad dna koje se pomera!
Ne levo-desno već – naniže!
P.S. Ovaj tekst pisan je u nedelji kad su fotka i karikatura učinili slova, reč i tekst – nevažnim.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
