Iš od Đinđića (1)

… freehand Žfreehandmeister: „Znate, rođaci, samo govno može da jednači Vučića sa Đinđićem, od kojih je jedan 12. marta bio mrtav pijan, a drugi samo mrtav“.

Nemam racionalno objašnjenje zašto mi se tok misli vratio u rikverc i ustremio baš ka tekstu „Ma kakve promene, ne talasaj“, koji sam samo nekoliko sati ranije pročitao na sajtu Politike, sa potpisom Žarka Rakića, v. d. „glodura“ ovog nekad uglednog lista. Pričao sam već jednom o ovom stručnjaku: kad bi Aleksandar Vučić zatražio konja da projaše Beogradom, učas bi se pod njegovim prozorom stvorio nepregledni niz olinjalih kopitara u ljudskom obliku, ali bi jedini Žaki Rakić dokasao osedlan. Zašto je ta ljudska karijatida & moralna piramida vredna novog pominjanja u Danasu?!

„Najteže je, i najopasnije, u Srbiji pokušati da budeš reformator. Da menjaš loše navike u društvu, ekonomiji, kulturi, da pomogneš da se u Srbiji živi bolje“, ovako nesrećni Žaki „otvara“ tekst. Što, objektivno, i nije loša „udica“ za početak teksta i jedino je što u ovoj papazjaniji od reči (uključujući i potpis jer nema mesta sumnji u autentičnost Rakićeve ljigavosti) nije podložno proveri. Sve ostalo je sporno, a najviše paralela koju osedlani at povlači između Zorana Đinđića i Aleksandra Vučića:

„Prvi demokratski izabran premijer Zoran Đinđić mučki je ubijen u trenucima kad je nagovestio dramatične promene u zemlji, koja zapravo nikada nije uspela da se oslobodi svoje palanačke sudbine. Petnaest godina kasnije Đinđićevom ‘stazom trnja’ sada korača jedan drugi čovek, političar koji je takođe posle uspeha na izborima dobio mandat naroda da prvo sedne u premijersku, a zatim i predsedničku fotelju.“ Stavljati Vučića na „stazu trnja“ kojom je p(r)ošao Đinđić, nakon što je, mislilo se, pobedio politiku Miloševića, Šešelja, pa i samog Vučića, pre svega je neuljudno. Porediti medijsku hajku na Đinđića sa „velikima kampanjama zasnovanima na neistinama, podmetanjima, neargumentovanim optužbama, spletkama, intrigama najrazličitijih vrsta“ kojima je, navodno, izložen Vučić, amaterski je, bezobrazno i prevarantski. Mešati, uopšte, Đinđića i Vučića diletantski je i ravno sabiranju baba i žaba, četnika i partizana, spermatozoida i ampera ili, da zlo ne čuje, novinara i Žarka Ristića.

Đinđić je govorio: „Odgovorni su lideri. To su u starim društvima bili vračevi, posle toga je bio savet uglednih, posle toga plemstvo, a danas je to politički izabrano rukovodstvo.“

Vučić kaže: „Šta ja imam da predam što nisu Jeremić, Janković i Đilas već predali i izgubili? Šta da dam što oni nisu? Crnu Goru? Kosovo, koje je 2008. proglasilo nezavisnost, a oni tome dali pravni pečat 2010. i 2011. godine?“

Đinđić je govorio: „Međunarodna zajednica je kao klima – ne možete da je priznate ili ne već da se adaptirate.“

Vučić kaže: „Međunarodna zajednica hoće srpskom narodu da gurne banderu u anus i da još kažemo kako nam je lepo.“

Đinđić je govorio: „Ne idemo prema svetu onom brzinom kojom svet ide prema nama.“

Vučić kaže: „Sramota me koliko nam dobro ide!“

Đinđić je govorio: „Ne želim više da slušam da su Srbi pobili muslimane u Srebrenici. Želim da znam ko je odgovoran za to!“

Vučić kaže: „Ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu muslimana!“

Đinđić je govorio: „Nikada u politici ne zavisi sve od nas. Abeceda politike je da malo toga zavisi od nas. Ali mudri političari predviđaju, mudri političari daju ona obećanja koja mogu da ispune.“

Vučić kaže: „Kada Toma postane predsednik, rate za kredit će biti neuporedivo manje.“

Đinđić je govorio: „Ne možete biti član kluba vegetarijanaca, a da u međuvremenu postanete ljudožder, pa da i dalje tvrdite da ste član.“

Vučić kaže: „Bio sam član Šešeljeve stranke, ali imam odličnu reputaciju.“

Đinđić je govorio: „Uzmimo za primer fudbal: svi imamo pluća, dve noge, svi znamo da trčimo… ali zašto su Brazilci bolji, recimo, od Zambije? Postoji volja, disciplina, taktika… i kad sve to prenesemo na države – vidimo da je taj voljni momenat bitniji od materijalnog.“

Vučić kaže: „Igram kao Savićević i Mijatović. Idem pravo na gol. Ne vraćam loptu golmanu sa 30 metara.“

Đinđić je govorio: „Nije stvar u tome da vi patite zajedno s narodom i da vi patnjama miliona dodate još jednu, svoju patnju. Onima koji pate neće biti bolje ako vi patite s njima nego ako im pomognete.“

Vučić kaže:“Noćima već ne spavam i kažem joj (Angeli Merkel, prim. a.) ne mogu ništa da jedem… Umesto da se radujem zbog ovih fabrika, ja sam u grču…!“

(Nastaviće se)

P.S. Ovaj tekst pisan je na dan kad je ovdašnji ministar vojni izjavio: „Hrvatska ima problem sa zdravim razumom a ne sa Srbijom“! Ko o čemu, Aleksandar Vulin o zdravom razumu.