Komesar

Količina neznanja i kolosalnog nemešanja u svoj posao, koju demonstrira evropski komesar za pregovore o proširenju i susedsku politiku, neprikosnovena je i nezapamćena na ovim prostorima otkad nas pohode razni belosvetski politički emisari. A navraćali su ovde, otkad smo trn u oku pristojnom svetu, razni: od Đanija de Mikelisa preko Sajrusa Vensa i lorda Karingtona do Micotakisa i Ričarda Holbruka.

Trag koji je ostavio Han ostaće trajan.

Svega tri meseca nakon što je zaseo u fotelju svog prethodnika Štefana Filea februara 2015, u razgovoru sa dopisnicima medija sa Zapadnog Balkana, objašnjavajući jednu svoju spornu izjavu, Han, koga je Vučić predstavio kao „prijatelja Srbije“, ponovio je kako je više puta čuo primedbe na slobodu medija:

„Želim da pratim te zamerke, ali su mi potrebni određeni dokazi, a ne samo glasine“.

„Hanu sam zahvalan jer je pokazao da je spreman da bude pod žestokim medijskim pritiscima, a da mu je istina mnogo preča. Time je dokazao koliko je častan čovek“, osokolio se Aleksandar Vučić, tada premijer.

Razjašnjavajući, kasnije, kontroverze nastale nakon izjave da je „neophodno naći dokaze da je sloboda medija u Srbiji ugrožena“, Han je preko svoje portparolke Maje Kocijančić poručio kako „smatra da je sloboda medija od kritične važnosti i da o tome nema pregovora“, na šta je, ponovo u svom maniru, reagovao Vučić:

„Saglasan sam s tim, kao i da stvari treba da budu zasnovane na činjenicama, a ne na glasinama. Nijednu reč primedbe nemam na to, inače bih već reagovao. Znate da mi nije nikakav problem da odgovorim ni Maji Kocijančić“.

Upravo će ta trajna potraga za dokazima o gušenju slobode govora, na jednoj, i zaludno zasipanje Hana dokazima od srbijanskih, ali i međunarodnih medijskih udruženja i asocijacija, na drugoj strani, obeležiti brojne komesarove posete ovim koordinatama, ali i ne samo njegov mandat: čimbenici SNS kartela, uprkos svemu što se desilo poslednjih pet godina na medijskoj sceni, poput papagaja ponavljaju njegovu sagu o „nedostatku dokaza“!

Pred kraj prve godine svog mandata, posle još jednog susreta sa Vučićem, Han je kritikovao kulturu razmišljanja po sistemu „crno-belo, da-ne, pobednik-gubitnik“ i izrazio očekivanja da se politika „razvija i menja“, uz želju da to isto traži i od medija u regionu kod kojih se vidi „da su ili za ili protiv vlasti“. Vučić je duhovito zamolio Hana da prestane tako da priča:

„Rizikujete da vas mediji zbog tog stava napadaju kao što napadaju mene“!

Ostaće zabeleženo i kako je u ekskluzivnom intervjuu Pinku (?!) Han pohvalio Vučića da „vuče hrabre poteze“.

Pamtiće se i kako je Han, iako domaćin, posle svog govora napustio konferenciju Medijski dani zapadnog Balkana u Tirani. Pre toga je ipak morao da sasluša novinare iz Srbije (obučeni u crne majice s porukom – „EU, učini više“), koji su ga pozvali da ne zanemaruje očajan položaj u kojem se nalaze mediji.

Posebna glasna Tamara Skrozza, koja je pozvala EU i Hana „da ne odmaže u borbi za slobodu medija u Srbiji“, nije pozvana na naredni godišnji medijski samit u Makedoniji, gde je Han bio vidno opušteniji (uredne pozive, uzgred, za ovaj samit u organizaciji Evropske komisije nisu dobili ni predsednici Asocijacije medija, UNS-a i NUNS-a).

Tri godine posle trapave izjave o „nedostatku dokaza“, Han je Insajderu „priznao“ da je u međuvremenu dobio izveštaje o problemima medija u Srbiji:

„Mi to stalno pratimo“, dodao je Han.

Od početka mandata Johanesa Hana do danas NUNS-ova baza „Napadi na novinare“ registrovala je blizu 400 ataka na novinarsku profesiju: od ometanja u poslu, pritisaka, preko fizičkog premlaćivanja do paljenja kuće.

Tokom poslednjeg pohoda Srbiji krajem marta 2019, upitan da prokomentariše pretnje televiziji N1 koje su bile povod da Adria News iz Luksemburga, vlasnik ove televizije, pismom zatraži zaštitu međunarodnih institucija, komesar Han rekao je da će odgovoriti sutra.

„Meni je žao, ali ja sam danas ovde došao da promovišem ovu božanstvenu inicijativu, a ne da govorim o nečemu drugom… Svakako sutra imamo zakazanu pres konferenciju, tako da ću moći da odgovaram i na druga pitanja“.

Novinari jasniji stav nisu dočekali ni kad je došlo sutra:

„Moram prvo da dobijem pismo i ono će biti deo opšte procene situacije o stanju u medijima u narednom izveštaju o napretku“, rekao je Han, ne dovodeći ni sebe ni prijatelja Vučića u nezgodnu situaciju.

Nezgodne situacije uvek testiraju prijateljstva. Takav je slučaj i sa situacijom u kojoj komesar Han uporno nema jasan stav o slobodi medija u Srbiji. Ostavljajući ih tako na milost i nemilost čoveku koji ga naziva – prijateljem Srbije.

U njihovoj sferi interesa to možda i jeste tako: fakti kažu da Han nije prijatelj medija.

Sumnjam da ga to previše tangira!

P. S. Ovaj tekst pisan je dan nakon što je Željko Bodrožić postao 11. predsednik NUNS-a. Želim mu svu sreću. Trebaće mu!