koronAVirus

Jednog dana kliknulo mu je kako da se zabavi. „Vuk! Vuk!“, viknuo je, a kada su seljani dotrčali na pašnjak, umesto vuka videli su ovce koje mirno pasu i dečaka koji se grohotom smejao. Slično je ponovio i nekoliko narednih dana: „Vuk! Vuk!“, vikao bi dečak, a seljani su trčali da mu pomognu.

Jedne večeri dok je sunce još nadgledalo pašnjak, a senke zalazile iznad drveća, vuk je zaista izleteo iz šume i napao ovce. Uplašeni dečak krenuo je prema selu i vikao: „Vuk! Vuk!“, ali više niko na njega nije obraćao pažnju: ostao je bez stada.

Navika laganja je opasna, glasi naravoučenije, ali prevedeno na teren koji je nama bliži, moralna pouka ove basne mogla bi da glasi: zahvaljujući minulom radu, Aleksandru Vučiću više niko ništa ne veruje.

I, što je još gore: zahvaljujući njegovoj maniji da laž predstavlja kao istinu, što je postalo opšte mesto, čak i kad mu se omakne da kaže istinu, ona najvećem broju razumnih ljudi zvuči kao laž.

I još dalje: verujući u onu narodnu „S kim si, takav si“, ljudima lažno zvuče i reči onih koji se igrom sudbine nađu u Vučićevom radioaktivnom okruženju – grehota je gledati kako se kruni autoritet jednog Predraga Kona ili drugih lekara, koji su sramno prinuđeni da mole da im se veruje i da je njihovo pojavljivanje u društvu Aleksandra Vučića posledica više sile, a ne klanjanja sultanu.

U situaciji kad se podrazumeva da od vlasti nema preteranih mera već može biti samo mera koje su zakasnele, na inicijalnoj konferenciji za medije u Predsedništvu Srbije, govoreći o korona virusu, od kojeg u Srbiji u tom trenutku još niko nije oboleo, dr Branimir Nestorović, dečji pulmolog, istakao je da nema razloga za paniku jer danas u Srbiji više ljudi umire od mnogih drugih bolesti.

„Ne mogu da verujem da se narod koji je preživeo sankcije, bombardovanje, svakojaka maltretiranja, uplaši najsmešnijeg virusa u istoriji čovečanstva“, rekao je između ostalog Nestorović u prisustvu predsednika koji nije krio ushićenje veselim razvojem situacije.

Smeh ga nije napuštao ni kad je dr Nestorović veselim tonom nastavio:

„Estrogeni definitivno štite žene, one imaju blage oblike i ne umiru od ovog virusa. Dakle, žene, slobodno u šoping u Italiju“.

Svoj obol kafanskoj atmosferi dao je sam predsednik Vučić:

„Sad vidim da Amerikanci na tome insistiraju, pošto su mi rekli da alkohol gde stavite, tu korona virus ne raste. Ja sam sada našao sebi dodatni razlog da popijem po jednu čašicu dnevno“.

Samo nekoliko dana kasnije, bez ikakvog opravdanog razloga da se upliće u rad stručnjaka, predsednik Srbije izjavio je, između ostalog:

„Ne mogu da trpim tu nepravdu da neko napada ove lekare ovde, da ljudi napadaju doktora Nestorovića, da napadaju ljude koji su ozbiljni i odgovorni. Govore: ‘Najsmešniji virus’. Nemojte da lažete, niko nije rekao da je najsmešniji virus. Niko!“

Pre toga demantovao je Anu Brnabić, koja je brojnom stanju aspiratora nalepila etiketu državne tajne: lično je izbrojao 1.008 respiratora iako je nekoliko dana posle njega ministar Zlatibor Lončar izjavio da se respiratori „još uvek broje na terenu“!

A onda je njihov broj lično Vučić „digao“ za pedeset:

„Šta vas briga kako sam nabavio. I još ću. Snalazim se. Pa me gonite jednog dana što sam narodu nabavljao respiratore i trudio se da pomognem zemlji“!

Sličnu bahatost demonstrirao je i kad su ga pitali da li se testirao posle učešća na skupu na kojem su registrovane dve osobe pozitivne na korona virus: Vučić je ironično postavio uslov – ako TV N1 reprizira film „Vladalac“, on će se testirati.

Iako se, naravno, pre toga testirao.

U situaciji kad je običan svet ophrvan nepoznanicama, kad nema maski, gelova i alkohola, kad ne znamo raspolažemo li lekovima i dovoljnim brojem bolničkih ležajeva, u času u kojem je jedino rešenje bespogovorno praćenje instrukcija struke i države, najneodgovornije i najneozbiljnije se ponaša šef države.

A lekarska elita koja ima odgovornost i obavezu da ponudi odgovore i predloži rešenja stopila se, nažalost, sa ambijentom u kojem Vučić pokazuje da ne ume da sačuva ne društvo već ni sebe samoga od sopstvenog straha i neznanja.

Vučiću se može i ne mora ništa verovati, nije oglavu, ali tako komforno nemati poverenja u institucije i struku, nebitno je li reč o medijskom, obrazovnom, pravosudnom ili zdravstvenom sektoru, opasno je na toliko nivoa, da me je strah prognozirati šta će sutra biti sa ovom državom.

Srbija je iznurena i razvaljena zemlja, toliko bez imuniteta, da nema pogodnijeg tla za bolesti i epidemije raznih vrsta.

Verujem ipak da ćemo koronu nekako i preživeti: ako ništa drugo, stratezi koronavirusa logično će zaključiti da će, ubiju li sve nas, rizikovati sopstveni ostanak jer virusi ostaju bez načina za dalje širenje.

Bojim se da ćemo se od posledica epidemije kulta o vođi, koji je zarad opšteg dobra izašao na megdan zdravom razumu i Ustavu, a ta pošast brže od korone opseda mozak zaštićen improvizovanom maskom, dugoročnije oporavljati.

P.S. Ovaj tekst pisan je dva dana posle udarne informativne emisije j…nog javnog servisa u kojoj je pročitana vest kako „Amerika, za razliku od Srbije, nema dovoljno testova za koronu“!