Laž kao politika

Portal Istinomer, koji skoro deceniju promoviše odgovornost za javno izgovorenu reč, u 2016. godini „pratio“ je oko 200 izjava političara i javnih funkcionera u Srbiji, od kojih je 71 odsto (143) dobilo negativnu ocenu. Prošle godine Istinomer je ocenio oko 140 izjava 32 domaća političara i javna funkcionera: od ukupno 92 ocene u kategoriji istinitosti, političari su u 83 odsto slučajeva govorili neistinu. Samo šest izjava u proteklih godinu dana ocenjeno je kao „istina“. Što zorno pokazuje da iz godine u godinu i iz funkcije u funkciju sve više napredujemo: toliko da je uvedena i prestižna kategorija – LAŽ GODINE!

Nimalo neočekivano, sinhrono sa aktivnošću i popularnošću, 2016. godinu obeležila je lažna zavrzlama tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića o „fantomkama“ iz Savamale:

„Zašto je izmišljena cela priča o fantomkama? Zato što je sve izmišljeno kao simbol, da se zove fantomke. Nisu oni videli te fantomke, niste ih videli ni vi. To su potvrdila dvojica svedoka, ja sam siguran da je to tačno. Pri čemu ih nije bilo 30, bilo ih je ili devet, ili 10, ili 11.“

Prethodne, 2017. godine, Aleksandar Vučić, sad već i kao premijer i kao predsednik, u konkurenciji za „Laž godine“ konkurisao je sa više „priloga“!

Omaklo mu se, tako, da kaže kako je Srbija imala samo dva miga-29 kad je postao ministar odbrane (imala je malo, ali je imala četiri, dvostruko više od onog što je Vučić rekao). Nije ni trepnuo kad je, otvarajući Klinički centar Niša, slagao da je samo tri godine ranije na tom mestu „bila livada i ništa više, a sad 44.000 kvadrata“ (kamen temeljac u oktobru 2013. godine postavila je tadašnja ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović). Tvrdio je da je „ustavni posao predsednika države da kontroliše vladu“ (u članu 112 Ustava, u nadležnostima predsednika Republike, o tome nema ni slova). Konačno, prebirajući vazda uključeni kalkulator u mozgu, izbacio je i podatak da je u 2016. Srbija imala najveći privredni rast na Zapadnom Balkanu (veći privredni rast od Srbije imali su Hrvatska, Albanija i Kosovo). U oštroj i tesnoj konkurenciji sa Majom Gojković, Sinišom Malim, Zoranom Mihajlović i Aleksandrom Martinovićem, pobedu je više nego zasluženo odnela Vučićeva premisa o Srbiji – lideru regiona.

Zanimljivo je da u ovoj igri „laži bez granica“ Ivica Dačić nikad nije prismrdeo užoj konkurenciji, valjda zbog toga što su njegove laži adekvatne njegovoj stvarnoj, sitnošićardžijskoj ulozi u vlasti. A nije da ih nije bilo: „Sigurno ću biti kandidat SPS-a za predsednika Srbije 2017. godine“, „Policajci, živećete bolje“, „Naučiću engleski za šest meseci“, „Saradnja sa DS i LDP je naučna fantastika“…!

Iako retko nastupa, Bratislav Gašić, bivši keramičar, baštovan i ministar odbrane, trenutno direktor BIA, u „Muzej laži“ teleprontovan je još onomad kad je posle pada helikoptera Vojske Srbije, gde je poginulo sedam osoba, u jednoj minuti na TV Pink najmanje tri puta žestoko slagao: rekao je kako je Vojska Srbije jedan uređen sistem „gde se poštuju procedure“; dodao je da su meteo-uslovi uoči leta „bili apsolutno povoljni“ i još optužio pilota da je tri puta pokušao da sleti na Aerodrom „Nikola Tesla“, „mada je imao alternativu“! Upravo je Gašić, naređenjem da helikopter urgentno uzleti, pokrenuo lanac kršenja procedura; oblačnost i vidljivost bili su ispod meteorološkog minimuma, pilotima je izričito naređeno da slete na – Aerodrom „Nikola Tesla“. Skoro mesec dana posle tragedije („Upitnik“, RTS, 7. aprila 2015) Gašić je javnosti ponudio egzaktnu rekonstrukciju svog popodnevnog kretanja: u najkraćem – Gašić je, prema sopstvenim rečima, iz Kruševca u Beograd krenuo u 22:30, sa naplatne rampe Kruševac izašao je u 23:42, na naplatnu rampu u Bubanj potoku ušao je u 20:40 i „odmah otišao na aerodrom“! Prevedeno na srpski, Gašić je iz Kruševca krenuo ka Beogradu u 22:30, do naplatne rampe Kruševac i izlaza na auto-put putovao je nešto više od sat vremena, na naplatnu rampu u Bubanj potoku stigao je nepuna dva sata ranije nego što je krenuo iz Kruševca i onda se, dva sata pre nesreće, zaputio ka aerodromu, gde su ga čekali direktor policije & comp.

O dr Nebojši Stefanoviću, ministru unutrašnjih poslova, dovoljno je reći da ga i najveštiji falsifikatori & plagijatori oslovljavaju sa – „CARE“!

Kad vam se, dakle, pojave ova četiri lika i, kao ovih dana, uglas zakukaju zbog širenje lažnih vesti čiji je cilj destabilizacija Srbije, setite se ovog teksta i jedne jedine nepatvorene istine: srž njihove politike je laž! I ne, nisu oni žrtve, oni su istinski autori ili, mada ređe, pouzdani facilitatori tih lažnih vesti.

No, bože moj, vi ste im poverovali kad ste birali, neka vas lažu i dalje! Ali, ne pristajte na spin.

P. S. Ovaj tekst pisan je na dan kad je SNP tražila od Vlade Srbije posebnu radnu grupu i mere odbrane od „lažnih vesti“.