Liturgija za šintere

I dok se svuda na boga gleda kao na biće koje, da bi vladalo, ne mora ni da postoji, u Srbiji je na sceni praksa da se postoji samo da bi se vladalo. Makar i naopako.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, to je sada već nesporno, konfiskovao je pandemijsku krizu u Srbiji i u vanrednom stanju (opravdano uvedenom, da ne bude zabune) praćenom zatvaranjem granica, policijskim satom, vojnicima sa dugim cevima na ulicama i suspendovanjem ljudskih prava, iz dana u dan sve više demonstrira ogoljenu moć koja više blage veze nema sa javnim zdravljem i potrebama društva.

Između ostalog, naš čas razdragani čas uplakani vođa, u svom je maniru najpre najavio, a zatim i ukinuo odluku ministra unutrašnjih poslova o večernjem šetanju pasa tokom policijskog časa.

Iako se povlačenje odluke argumentuje „mišljenjem struke“ („struka“ je, u međuvremenu, demantovala neposrednu vezu s tom odlukom), hir predsednika države nema veze ni sa epidemijom ni sa zdravstvom: odluka je politička, populistička, neopoziva i lična, bez obzira na to što je paraf na nju stavila Vlada Srbije.

Nešto slično dešava se s problemom pričešćivanja i liturgija, koji izlazi iz domena mentaliteta, pobožnosti ili duhovne nezrelosti, čak bi se moglo reći da nije ni teološke prirode – i on je politički.

U direktnom prenosu liturgije u Sabornoj crkvi u Novom Sadu, usred pandemije, videli smo vernike koji stoje u porti crkve i pričešćuju se iz jedne kašičice.

Na snimcima koji su uskoro preplavili društvene mreže vernici su celivali ikone, krst ili svetu čašu. Videli smo i sveštenike pred kojima se kolone ljudi krste, a zatim mu celivaju ruku.

Na izveštavanje medija i reakcije na društvenim mrežama najpre je reagovao Sinod Srpske pravoslavne crkve:

„… To je isključivo stvar internog ili autonomnog crkvenog poretka“, poručili su iz Sinoda.

I Eparhija bačka i njen svakoj vlasti kooperativni episkop Irinej Bulović reagovali su ocenom da se radi o „planskim, koordinisanim i klevetničkim medijskim kampanjama autošovinističkih medija i grupa na društvenim mrežama“ i hrišćanski upozorili na “ „zarazu virusom mržnje“.

„Ako imate čvrstu veru u sebe, na toj kašičici se neće pojaviti ni virus ni bakterija“, objavio je u svojoj poslanici protobizon Vladimir Đukanović, uzgred i narodni poslanik. Državni automehaničar Damir Okanović dobrovoljno se javio da se pričesti istom kašičicom kojom su se pre njega „svetu pričest primili“ 10 zaraženih korona virusom. U raspravu se uključila i estradna monahinja Aleksandra Radović, „viđenjem“ prema kojem „vernici sami znaju šta treba da rade, ali im se ne sme uskratiti pravo da žive u skladu sa onim u šta veruju“!

Novinar CINS-a Stefan Marković, koji je istraživao slučaj, upozoren je da crkva ima moć anateme i prokletstva.

Zbog pandemije korona virusa patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril propisao je pravila za starešine Moskovske eparhije: „Svete Hristove tajne treba deliti tako što će se posle svakog pričesnika kašičica brisati ubrusom koji je natopljen u medicinski alkohol“; nafora se deli u jednokratnim higijenskim rukavicama, pričesnici ne celivaju putir posle pričešća.

Vladika diseldorfski i cele Nemačke Grigorije zatvorio je sve crkve u Nemačkoj „ne zato što se plaši vlasti“ već zato što misli da je vlast u Nemačkoj donela odluku u vezi s procedurama povodom korona virusa:

„Sve što je ovde vlast uradila, mi smo dužni da ispoštujemo i nikoga ne dovodimo u opasnost“, rekao je vladika Grigorije.

O upotrebi jedne kašičice tokom pričešća Grigorije je rekao:

„Ne kušaj Gospoda svoga.“

Vlada Srbije jeste uputila preporuku crkvama da spreče širenje virusa tako što će religijske obrede obavljati bez vernika, ali uprkos tome što je suspendovala građanska prava, o slobodi kretanja, recimo, ili Zakon o dobrobiti životinja („Zabranjeno je zanemarivati životinju lišavanjem osnovnih životnih potreba, kao što je obavljanje fizioloških potreba…“ – član 7, stav 32), jasnog naređenja, uprkos unisonom mišljenju struke da ove crkvene aktivnosti predstavljaju „rizik za unošenje zaraze u domove vernika“ – nema.

A nema samo zato što je Vladi Srbije lagodnije da je zovu šinterima nego bezbožnicima i što, čak i u vanrednom stanju, bespogovorno sledi reči iz Svetog pisma – „Nemoj kušati Gospoda Boga svojega“ (Mt 4.7).

Bog Vlade Srbije, jasnog obličja, koji još uvek vaga šta sa crkvom, jezivo je svedočanstvo da je sva moć države Srbije pod njegovom apsolutnom i nekontrolisanom kontrolom.

Predlažem da se svi članove Vlade Srbije, na čelu s njihovim Bogom, pričeste jednom kašičicom na liturgiji na Infektivnoj klinici, koju bi održao kompletan Sinod SPC, predvođen patrijarhom.

Neće biti većeg dokaza da je Bog moćniji od svake epidemije i svakog zla.

Izuzev Vučića.

P. S. Ovaj tekst pisan je četrnaestog dana od uvođenja vanrednog stanja i trinaestog dana od kako Vulin nije promenio uniformu. Možda nam je, pre vojničke i čelične discipline, potrebnija – higijenska.