Majmunska posla

Ovako doslovce glasi rečenica iz „svečarskog“ teksta SNS-ovog nedeljnika Ekspres, koji je 29. aprila „napunio“ dve godine.

Strpljivo, to je samo uvod.

„Majmun“ iz Ekspresa (generalije poznate autoru kolumne, a verujem i vernoj publici Danasa po nedavnom verbalnom javašluku u pismima čitalaca) pokupio je negde na internetu priču iz davne 1952. godine u kojoj na jednom japanskom ostrvu grupa naučnika vrši eksperiment na jednoj vrsti smeđih majmuna, koji su navikli da uživaju u slatkom krompiru. Međutim, uvek im je svaki obrok bio pokvaren umakanjem krompira u gorku smesu sličnu pesku. Većina majmuna jela je cele krompire, zajedno s peskom.

U ovoj copy/paste priči, koju i ja verno prepisujem od „majmuna“ iz Ekspresa, nakon određenog vremena osamnaestomesečna majmunica otkrila je da krompir može oprati u obližnjem potoku i uživati u jelu bez gorkog dodatka. Svoje otkriće prenela je na majmunsku porodicu kojoj je pripadala.

U sledećih šest godina znanje pranja krompira širilo se sa starih na mlade. Krompir su prali samo mladi koje je naučila porodica. Ostali majmuni i dalje su jeli koru sa ukusom peska.

Dogodilo se da su jednog dana svi majmuni na ostrvu počeli da peru krompire. Svi su odjednom postali svesni da mogu izbeći gorko jelo.

„Ono što je najviše zapanjilo naučnike jeste to da su i majmuni na susednim ostrvima počeli da rade isto iako do tada to umeće nije bilo poznato“, saznaje majmun iz Ekspresa, deleći sa čitaocima činjenicu da se „u jednom danu svest svih pripadnika jedne vrste proširila do nove spoznaje“.

„Ovaj fenomen evolucijskog skoka u razvoju kolektivne svesti Ken Kejes je nazvao ‘fenomen stotog majmuna’, simbolično objašnjavajući da kritična količina znanja među pripadnicima jedne vrste predstavlja 99 majmuna“, objašnjava majmun iz Ekspresa, uz spektakularno otkriće: „Kada se konačno osvesti i stoti majmun, znanje se trenutno proširi među svim pripadnicima vrste, a bez ikakvog kontakta među sobom“.

Zaključak ima težinu naučne činjenice:

„Efekat stotog majmuna dokazuje staru istinu da sve što možete napraviti kako biste promenili svet oko sebe jeste – promeniti sebe, i to nabolje, naravno“.

Ova priča, međutim, nije nimalo romantična i tek je delimično istinita.

Otkrio je to poodavno (gle čuda – baš na stranicama Danasa) jedan čika koji se zove Aleksej, a preziva Kišjuhas (nije pseudonim, znam čoveka).

U svojoj redovnoj kolumni ovaj novosadski sociolog priuštio je domaćoj javnosti sasvim precizne podatke o „fenomenu stotog majmuna“. Između ostalog, svedočio je Kišjuhas, broj „naglednih“ majmuna nikada nije bio ni blizu stotki. U godini kada se navodno dogodio misteriozni fenomen „stotog majmuna“ (1958) samo su dva majmuna u grupi prala svoje krompire, a četiri godine kasnije, u grupi od ukupno 59 majmuna, tu „svesnu“ radnju „vršilo“ je tek njih 36. Nije, dakle, bilo govora o naglom, sveobuhvatnom i misterioznom usvajanju ove prakse. Tome u prilog naveo je i činjenicu da je Lajl Votson, čuveni engleski antropolog i biolog i jedan od najuspešnijih autora iz oblasti popularne nauke, 1989. godine priznao da je „stoti majmun“ samo metafora i lična konstrukcija nastala na nepouzdanim dokazima i rekla-kazala svedočanstvima.

I dobro, šta se onda krije iza ovog majmunisanja u Ekspresu, osim što je majmun koji je to pisao dokazao kako blistave čari laži ili poluistine, ili manjak znanja/čitanja, mogu od „novinara“ napraviti majmuna?!

Krije se manir te novouvrežene misli koja nas je okupirala evo šest godina, da golu istinu svako oblači po meri svog ukusa.

A možda grešim, možda je „majmun“ iz Ekspresa samo hteo da nam demonstrira kako je manir „naprednjačkog“ presvlačenja istine zarazio i stranačke slepce koji sebe nazivaju novinarima, a od „opravdanja“ imaju potpis u novinama.

I da je hladna i gola laž – ideologija kojoj teže.

A polovična istina – stranačka svetinja!

Pred sam kraj majmunskog svečarskog teksta autor još zaključuje da je Ekspres uspeo u svojoj dvogodišnjoj misiji, a kao krucijalni dokaz nudi utisak da su se „razna udruženja, nazovi esnafska i mnoga druga, autoriteti, kako god to shvatili, na naše tekstove ponašala kao da ne vide ‘slona u sobi’, što navodi na zaključak da je posredi ‘dragi strah’, odnosno da smo postali i uticajni“.

Ne sećam se da je NUNS ignorisao „slona u sobi“, možda i jeste, ali znam da mu nije promakao zatvorski intervju Sretena Jocića, zvanog Joca Amsterdam, ili Milorad Ulemek Legija preko cele naslovne strane Ekspresa.

Toliko o „dragom strahu“!

O „uticaju“ Ekspresa sa prodatih 500 primeraka imao bih da kažem sledeće: taj utican ravan je ideji da ukoliko dovoljan broj majmuna nauči, uradi ili pomisli nešto u isto vreme – rezultat je kolektivna promena svesti.

Isto važi i za ljudska bića!

Osim kad je u pitanju manir kontinuiranog laganja: kad stranačka istina postane važnija od činjenica, dolazi do kolektivne društvene promene – idemo u tri lepe!

P.S. Ovaj tekst pisan je u danima kad razapinjemo „doktorku“ koja je sa falsifikovanom diplomom lečila decu. Toma Nikolić, Siniša Mali, Nebojša Stefanović & Igor Bečić likes this!