Mali aferaš

Tačno šest godina kasnije, iako Siniša Mali više nije gradonačelnik Beograda niti je Aleksandar Vučić predsednik Vlade Srbije, njihov je uticaj ostao stabilan: dvojac koji je onomad upravljao najvećim i najvažnijim što u Srbiji postoji, prestonicom i državom, i danas sa različitih pozicija vodi zemlju u propast; Mali je tek formalno ministar finansija, a Vučić samo formalno nije prvi među ministrima u istoj toj vladi; Mali gura na sve strane, a kad Vučić pita šta nije u redu s planiranih 100 evra nepovratne pomoći po glavi punoletnog stanovnika, od čega će se najveći deo, kroz lične donacije, sliti u stranačku kasu SNS-a, Mali odgovara: „Guram, ne brini se, biće OK!“

Sve je OK, dakle, moglo bi se čak reći da je i sve isto kao pre šest godina, da idilu ne kvari Srbija pod njihovom okupacijom: država je ponižena i devastirana, društvo podeljeno i razvaljeno, nezavisne institucije i opozicija okupirani i naruženi, mediji kupljeni i uplašeni, a kritička svest ili gurnuta u defanzivu ili utrošena na puko preživljavanje.

U toj i takvoj smrknutoj Srbiji činilo se da svitanju u zagrljaj prvi hrli Siniša Mali.

Nekadašnji gitarista u pank bendu Nismo mi Indijanci, odličan student Ekonomskog fakulteta, i vlasnik vizit-karte sa dva predikata (MBA – „Master of Business Administration“, diploma koju je dobio u St. Louisu – SAD, na jednoj od najprestižnijih poslovnih škola na svetu; CFA – kratica za zvanje koje se dobije višegodišnjim radom u najistaknutijim finansijskim i državnim institucijama), menadžer koji je relativno rano doktorirao, finansijski mag rado viđen u krugu ljudi oko pokojnog Zorana Đinđića, biznismen zavidnog imovinskog stanja, frajer koji se na Rolan Garosu smejao u kameru u društvu zanosne Hilari Svonk, pažljivi suprug i otac troje dece, imao je valjda sve što bi uspešan čovek mogao poželeti.

Iznad svega, talenat za baratanje brojkama, ali se opet pokazalo kako je na ovim prostorima svaki talenat precenjen ukoliko ne ide u korak s mentorstvom i poslušnošću.

Menadžerski atributi Malog verovatno bi ostali u senci njegovog angažovanja u Agenciji za privatizaciju u periodu najmutnijih privatizacija, da se kao njegov lični agent posrednik nije pojavio Andrej Vučić:

„Vučićev rođeni brat Andrej i moj mlađi brat Peđa su najbolji prijatelji. I ja sam uvek njima pomagao. Andrej je, inače, siva Aleksandrova eminencija u Srpskoj naprednoj stranci“, pohvalio se Mali novinaru Globusa.

Šest godina od tog intervjua Siniša Mali je potpuno drugačija osoba: na Pinku peva sa Cecom Ražnatović, provaljen je kao „doktor“ koji voli da bez pitanja i navodnika zajmi tuđu intelektualnu svojinu, rado je viđen u krugu ljudi oko Ace Lukasa, osim doktorata, tvrde novinari, nelegalno je stekao i imovinu (24 stana u luksuznom bugarskom letovalištu i hektare zemlje u Vojvodini), kloni se diktafona i kamera, supruga ga je, uoči razvoda, optužila za nasilje u porodici.

Tako je Siniša Mali sveden na još jednog Vučićevog pulena bez imalo naučnog, profesionalnog i moralnog integriteta.

Osim kao 73. u nizu gradonačelnika, pamtićemo ga po činjenici da je bio podređen svom podređenom, po pumpama na gradilištu Beograda na vodi, po postavljanju besmislene muzičke fontane na Slaviji, novogodišnjoj rasveti koja svetli od septembra do aprila, po prodaji karata za metro koji čak nije ni trasiran, a najviše, čini se, po slučaju „Savamala“, paradigmi uništavanja državnih institucija, gde je glumio kompletnog idiota.

Poslednja Vučićeva predstava sa 100 evra, koje država oće/neće (malo)sutra dati građanima, a njegov poslušnik poručuje „Guram, ne brini se, biće OK“, pokazuje da Siniša Mali ništa nije naučio iz svojih prethodnih idiotluka.

Postoji izreka koja kaže da možete lagati neke ljude sve vreme i sve ljude lagati neko vreme, ali ne možete varati sve ljude sve vreme, osim ako niste Aleksandar Vučić.

Mislim, možete, ali ćete svakako jednom odgovarati.

Nek to neko prevede u brojke i paragrafe Vučićevom aferaškom ekspertu.