Maratonci trče poslednji krug

Dan nakon odluke Predsedništva SNS, koja je obavezala Vučića da se kandiduje za novog Tomu, nezadovoljan načinom na koji je skrajnut u korist svog „političkog sina“, Tomislav Nikolić je obznanio mogućnost trke za novi mandat predsednika Srbije.

Gotovo istog časa digla se kuka i lopata, a vest je „obojena“ kao izdaja Srbije i SNS: države čiji je Nikolić aktuelni predsednik i stranke čiji član nije. Najava kandidature doživljena je kao „neočekivani politički presedan“. Aktuelnog predsednika optužili su da je doušnik stranih službi, ruski igrač, na kraju i – dosovski pion. U finišu brutalne kampanje na red je stigla i priča o emocionalnom udaru na Vučića: čoveka kome su skinuli glavu, optužili su da radi o glavi onome kome bi oni najradije videli leđa, makar sa sve glavom!

Podrškom Vučiću, očekivano, prvi su se oglasili žena balon, čovek pufna i lik sa ćurećim nadimkom. Pored potencijalnih premijera, podatno su se uzmuvali i koalicioni partneri. Usledio je, kako je to mudro primetio dr Stefanović, pravi „politički cunami podrške Vučiću“, ali je strah ustupio mesto nadi, tek kad je Vučića podržao Vuk Drašković, lider od čije stranke su ostali još samo logo i Dana u UO NIS-a.

Tako je potpuno u drugi plan palo Vučićevo prethodno kategoričko laganje da će učestvovati u trci za fotelju na Andrićevom vencu, ali i motivi premijerove kandidature za predsednika, besmisleni koliko i njegova insistiranja na prevremenim izborima prošle i dve godine ranije.

Fokus se pomerio ka „stabilnosti države“ koja se, ako se pravilno čitaju poruke, mogla očuvati samo razmenom nematerijalnih dobara u koju se uključio aktuelni ministar unutrašnjih poslova, koji je povezao neka lica sa nekim funkcijama, neka lica sa nekim ambicijama i neka lica sa stranačkom kasom – saopštivši kako je Vučić „Nikoliću dao korektnu ponudu i preko toga neće ići“! U nastavku je, naravno, dodao kako „Vučiću nikakve trgovine ne padaju na pamet“!

Tako je ideja političke vrline, toliko izmantrana među naprednjacima, naprasno ustukla pred preduzetničkim njuhom dvojice „ideologa“ SNS-a: Nikolić je taksativno naveo kakva je sve „zaveštanja“ ostavio u sefu stranke, onomad, kad je pobedio Borisa Tadića i utro put apsolutizmu Aleksandra Vučića; nebiološki sin, međutim, ćutke je odbio da te „dragocenosti“ vrati nazad i ljutito prekinuo komunikaciju!

Time je oceubistvo ozvaničeno kao jedina ideologija SNS: nastala na izdaji „političkog oca“, Vojislava Šešelja, stranka je sad ostala bez muškog roditelja. Činjenica da je sin Radomir u tri dana tri puta glasao protiv biološkog oca, tek je morbidni, više etički, nego estetski detalj na paravanu koji skriva pukotinu koja će tek da se širi. I više nije pitanje hoće li, već – kad će u ovoj stranci nastati tarapana kao kod Topalovića u „Maratoncima“ Dušana Kovačevića!

U međuvremenu, u sumrak tog 16. februara, baš na dan kad je 1873. rođen Radoje Domanović, postalo je jasno da je i pre sednice GO SNS trasiran put koji će, ako sve bude teklo po planu, dovesti do nimalo satiričnog apsurda: jedne aprilske večeri, predsednik najjače stranke, koordinator tajnih službi i premijer Srbije postaće i – predsednik Srbije!

Na sednici GO SNS, pripremanoj kao da je u pitanju 8. sednica CK SK Srbije, Vučićeva monomanijakalna opsednutost mržnjom i pretnjama po život („Hteli su moju glavu …!“) još jednom je ustupila mesto hrabrom zavetu da će stati na vrata na koja „prošlost maljevima kuca“! Još su njegove reči odzvanjale u ušima članstva, zavrteo se plagirani spot u kom Vučić iz aviona „Srbija 2017“ primećuje da je naša zemlja, kao i avion, poverena na upravljanje dvojici ljudi i kao da poručuje da država u kojoj on nema apsolutnu vlast, ide do đavola. Ne, u spotu nema ni Gašića, ni Lončara: avion je, nije helikopter.

Nema ni Nikolića! Njega su verovatno šutnuli iz aviona u čijem repu, presvučeni u stjuardese, Ivica, Zorana, dr Slina, Vulin & comp. umiru od smeha nagađajući ima li Toma padobran ili ne. To se u spotu ne vidi, baš kao ni kako se, tamo, na nebesima, Domanović u grobu okreće poput ventilatora, pre nego će se odreći srpskog porekla.

Dušan Kovačević, takođe satiričar, ali i savremenik ove naše vesele družine, davno je, možda baš njih, opisao:

„Ko je vas poznavao, ni pakao mu neće teško pasti!“

Glasali ste – gledajte!

(P.S. Ovaj tekst je pisan 66. dan od kako je Nenad Lalatović izjavio – „Jako volim Vučića, dabogda vladao Srbijom 50 godina“ – i treći dan od kako je, kao najkažnjavaniji trener u Srbiji, izabran za selektora mladih fudbalera)