Verner Fink, nemački pisac, jedan od retkih likova koji poznaju humor, postavio je, nema tome dugo, pitanje koje mori celu planetu: „Čega sve mora da se čuva političar?“ I odmah dao svoj sud: „Slobodnih izbora, otvorenih rasprava, fanatika. I viceva. U totalitarnoj državi izbore može da namesti, rasprave da priguši, fanatike da ukloni.
Samo je protiv viceva bespomoćan. Može, doduše, da ščepa za vrat one koji ih pričaju. Ali sami vicevi se izmigolje svakoj poteri.“ Ko god se razume u politički humor, priznaće da se snaga vica kao najznačajnijeg i najubitačnijeg satiričnog oblika ovde odavno izgubila. No, iako je vic u Srbiji izgubio maštovitost, oštrinu i dah, vicevi se i dalje prenose, međusobno razmenjuju i obogaćuju. Evo nekih koji su postali javno dobro.
xxx
U Skupštini Srbije je, posle duže vremena, izvršena smena obezbeđenja. Pred salu za sednice stiže Dragan Todorović:
„Šta želite?“ – pita ga neupućeni gorila!
„Želeo bih u salu!“
„A, ko ste vi?“
„Ja sam Dragan Todorović, legenda SRS-a“.
„To svako može da kaže; možete li dokazati?“ Todorović se izmakne malo u stranu, tri puta prekrsti desnicom i krene da deklamuje:
„Velika Srbija… Ratko Mladić je heroj… Šešelj je najveći sin naših naroda i narodnosti…“! Gorila ga pušta unutra. Nešto kasnije ka vratima sale kreće drugi poslanik.
„A, ko ste vi?“, pita gorila.
„Ja sam hik, legenda govorništva. Idem da se popnem za jednu od one dve govornice i jednostavno im, hik, kažem nešto. Nije votka rakija. Banatska je voda tuga pregolema. Izgradio sam sedam deci Koridora 10…“.
„Gospodine Iliću, nema dve govornice, ali nema veze. Slobodno uđite, Veljo“! Utom stiže novi poslanik.
„A, vi, ko ste vi“, pita ga gorilla.
„Ja, ko sam?! Ja, ko sam, govno jedno, jebaću ti mater na replici…
„To si ti, Tomo, brate?! Ups, izvinite, gospodine Nikoliću nisam vas odmah prepoznao“!
xxx
Tokom stvaranja sveta Bog diktira anđelu: „Stvorićemo Nemce, oni će biti pedantni i plavi. Zatim ćemo stvoriti Francuze, oni će biti muzikalni i dobri kuvari. Stvorićemo Japance, oni će biti vredni i radni. Stvorićemo Brazilce, oni će biti veseli i dobri fudbaleri. I na kraju, stvorićemo Srbe, oni će biti pametni, dobri u duši i radikali.“
Nakon što je završio dodeljen mu posao, anđeo pita Boga: „Kako to, Bože, da si svim narodima dao po dve vrline, a Srbima tri“?!
„Auuu, baš sam preterao… No, Božja se ne menja pa ćemo ostaviti sve tri, ali ćemo uvesti ograničenje. Svakom Srbinu ćemo dozvoliti da ima po dve od te tri vrline!“
I bi tako … Ako je Srbin dobar u duši i radikal, onda nije pametan. Ako je pametan i radikal, onda nije dobar u duši. A ako je pametan i dobar u duši, onda nije radikal.
xxx
Na redovnom skupštinskom suočavanju Ivice Dačića sa poslanicima, Zoran Ostojić (LDP) javlja se za reč: „Ja imam tri pitanja: Ko je ubio Slavka Ćuruviju; kad će se rešiti misterija oko privatizacije Luke Beograd; ko je sve iz Vlade bio u dilu sa Darkom Šarićem?“ U istom trenutku Slavica Đukić Dejanović obaveštava poslanike da se, zbog prekida direktnog TV prenosa, redovno zasedanje prekida i objavljuje nastavak za sutradan. Sutradan, tek što je počela sednica, za reč se javlja Čeda Jovanović: „Ja imam četiri pitanja: Ko je ubio Slavka Ćuruviju; kad će se rešiti misterija oko privatizacije Luke Beograd; ko je sve iz Vlade bio u dilu sa Darkom Šarićem; gde je Zoran Ostojić?“
xxx
Tomislav Nikolić sa predizbornog mitinga u Aranđelovcu dolazi pravo u centralu SNS-a. Pod miškama nosi dva praseta: „Uvalili mi ljudi, jedno za Velju, drugo za Voju…!“ „Uuuuu… Super razmena, Tomo…“, aplaudira Vučić.
xxx
Godinama unazad, srbijanski parlament na glasu je, ne samo među glasačima, kao pravi – pakao. Dolazi visoka delegacija Evropske unije a vodič ih vodi, od kotla do kotla, u kojima, se u ključaloj vodi, brčkaju poslanici. Ispred kotla u kome su krčkaju demokrate nekoliko stražara koji vraćaju nazad one koji hoće da iskoče iz vode. I ispred onog u kome su predstavnici manjinskih stranaka… I gde su LDP-ovci, SPS-ovci, radikali… Ali ispred jednog kotla nigde stražara. Šef delegacije upitno pogleda vodiča: „E, tu sam vam naprednjaci i narodnjaci!“ „Jasno, jasno, ali zašto nema stražara?“ „Nema potrebe… Čim jedan krene gore ovi drugi ga odmah povuku nazad!?“
xxx
Humor je jedan od najlakših postupaka da se ugroženo „ja“ odbrani od spoljnih uvreda ili bilo kakvog ludila sa strane. Ako ste se nasmejali, drago mi je. Onima koji nisu, nudim mali bonus: ovo i nije bio klasičan duhovni ventil. Pre bi se moglo reći da je reč o filosofskom stavu iza kog se nevešto skriva moj animozitet prema nekim likovima i nekim strankama. Znam da vam to ne pruža bilo kakvu utehu. To mi i nije bila namera.
(Ovaj tekst je pisan 1024. dana otkad je Tomislav Nikolić obećao da će se iseliti iz Bulevara Zorana Đinđića)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
