Nudle & katalepsija

A više je Vučić, po sopstvenom priznanju, otvorio fabrika, nego što su neki njegovi politički protivnici uopšte otišli na posao. Tako se i pukovnik Šljivo rekreativno naputovao. S druge strane, taj nimalo lak posao, otvaranje fabrika, često je izložen stravičnom riziku propitivanja novinara. Ne za pukovnika. Evo, u Rumi, recimo, gde je veseli Veselin navratio da bi video kako to od testenina nastaju „nudle“, Vučić je, na pitanje TV N1 o prisustvu nekadašnjeg haškog osuđenika na otvaranju fabrike, rekao da je Šljivančanin slobodan čovek, koji je odslužio kaznu.

„Šta hoćete, da ga vežemo, da ga ubijemo? Šta vam smeta, je l’ se meša u politiku, da ga vežemo okovima… Šta biste vi sa N1 da uradimo“, pitao je Vučić.

Aleksandar Vulin nema previše iskustva sa „nudlama“ i otvaranjima novih fabrika. Njemu je, nekako, zapalo da ruši ono malo lepog što je stvoreno i forsira mnogo onog ružnog što je zataškano: bio direktor kancelarije za Kosovo – u uniformi, ministar za rad i socijalnu politiku – uniformi ili ministar odbrane – bez uniforme, on svesrdno i samopregorno odrađuje posao ministra za svađe u region. Ponekad i šire.

Ali radi to toliko trapavo i groteskno da oni koji još imaju živaca da prate sve epizode neuniformisanog Aleksandra Vulina, padaju u sevdah – neko od blama a neko od smeha, bogami,

Predsednik Srbije, recimo, kaže da se slatko nasmejao raspravom američkog ambasadora u Srbiji Kajla Skota i Vulina mu, tešeći sve nas koji nismo upućeni u tanane odnose srpske diplomatije:

„Nije nikakva tajna da Vulin nije oduševljen Skotom i da Skot nije oduševljen Vulinom“.

Ta neoduševljenost jednog drugim, nije od juče i nije naivna ali je običnom svetu postala uočljiva tek kad je američki ambasador u Srbiji podelio na svom Tviter profilu tekst „Vašington post“-a sa naslovom „Srpski ministar odbrane hvali osuđenog ratnog zločinca“.

U Nišu je, naime, organizovan susret bivših starešina Treće armije Vojske Jugoslavije za vreme NATO bombardovanja kome su prisustvovali ministar odbrane Aleksandar Vulin, generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković, poslednji komandant 3. armije general u penziji i ratni zločinac osuđen u Hagu Vladimir Lazarević kao i Nikola Šainović, koji je takođe odslužio zatvorsku kaznu u Hagu, kao i brojna vojna lica koja su učestvovala u ratu 1999. godine.

„Prošlo je vreme stida, ovo je vreme tihog ponosa. Tihog, jer teško je ne setiti se svih onih koji nisu sa nama, teško je ne setiti se svih civilnih žrtava NATO agresije“, rekao je Vulin dodajući kako haški osuđenik Vladimir Lazarević, treba da bude „prepoznat kao najbolji među najboljima“.

„Vašington post“ je ocenio da izjave ministra Vulina „ilustruju rastući prkos Srbije ka Zapadu“ a ambasador Skot je napisao da „meseci rada na poboljšanju imidža Srbije u SAD mogu biti podriveni jednom izjavom“. Predsednik Vučić je kazao da je „po prirodi stvari“ na strani državnih organa Srbije!

„Lazarević je slobodan čovek, a moje je pravo da poštujem i njegovu borbu i borbu mog naroda“, bio je prvi komentar ministra odbrane Aleksandar Vulin na reakciju ambasadora SAD Kajla Skota.

Nekoliko dana kasnije, ministar Vulin je doneo odluku, sasvim je sigurno ne samostalno, da generali i visoki oficiri VJ, koji su komandovali u ratu na Kosovu 1998. i 1999. godine, a među kojima su Vladimir Lazarević osuđen pred Haškim sudom za komandnu odgovornost za ratne zločine i general LJubiša Diković (takođe optuživan za zločine na Kosovu – oslobođen optužbi) budu vraćeni kao predavači na Vojnu akademiju. Naglašavajući da je reč o „izuzetnim ljudima“ koje bi poželela svaka akademija Vulin je pojasnio:

„Zar postoji univerzitet na svetu u kojem se, ako postoji prilika i mogućnost, generalima i istaknutim starešinama koji su učestvovali u ratovima ne pruža prilika da prenesu svoja iskustva?“

„Mi na vojnim akademijama učimo studente o važnosti pravila rata i poštovanju Ženevske konvencije“, uzvratio je Skot.

Ovu pljusku smo suptilno prećutali!

„Iako bi u nekim zemljama presuda za ratne zločine mogla da bude minus, u Srbiji je postala medalja časti“, ocenila je agencija Rojters naglašavajući „tanku liniju između ratnog zločinca i uzora“.

Odavno je jasno da je u ovom društvu katarza, za razliku od nudli, nepriznat pojam.

I sve je izvesnije da neće da nikad neće zaživeti: savest je mrtva, svest o krivici je ugušena, svi smo u stanju teške katalepsije – obamrlosti u kojem je katarza nemoguća.

Jedino nam je još Vulin bodar i čio: samo da navuče uniformu, „uđe u tenak“ i da mirno počinemo!

P.S. Ovaj tekst pisan je 5 dana nakon što je Ana izjavila da joj je svejedno ukoliko slučaj „tetka iz Kanade“ nanosi štetu Vladi. Kako – „Koja Ana?!“ Brnabić! Kako – „Koja Ana Brnabić?!“