U jednoj anketi sa ulica Jagodine, ima tome nekoliko godina, sva ustreptala što može nešto da „izjavi za Dnevnik“, vremešna gospođa ispaljuje u kameru i etar:
„Da nije njega, deca u Jagodini ne bi znala kako izgleda majmun.“
Od slona u prodavnici porcelana, Tomislava Nikolića na Andrićevom vencu, lisice u kokošinjcu, „Dveri“ u građanskom protestu, Maje Gojković u Skupštini, ježa u fabrici prezervativa ili Terzića u Zvezdi, više štete može napraviti jedino ON – na javnoj sceni!
Čak je i Velja Ilić, raspojasani čačanski svat večito sa krajnicima u šljivovici, kravatom u porciji svadbarskog kupusa i rukama u jagnjećem pečenju, sinonim džentlmenstva za ovaj voštani primerak primitivca, da ne kažem autentičnog predstavnika narodnjačkog orjunaštva i manekena paorske politike.
Ne znam kako ste pogodili, ali da – o Draganu Markoviću Palmi je reč!
Ovaj moderni Jovanča Micić, zahvaljujući kome je „Put oko sveta“ Branislava Nušića prestao da bude fikcija, opskurni lik sa periferije nekadašnjeg Svetozareva, koji je prvo osvojio Evropu i svet a tek onda otišao da ih vidi, već godinama unazad pokušava da od Srbije napravi Veliku Jagodinu.
Veliku Jagodinicu, zapravo, u kojoj će nas svaki dan buditi neka nova palmičasta pustolovina: besplatno vakcinisanje ili osemenjavanje stoke; gutanje pikavca umesto bacanja na ulicu; neplaćanje zakupa tezgi na pijaci; šutiranje pedera na ulici; veličanstveni doček Arkanovog potomstva; 100 evrića za novorođeno dete; besplatna vožnja do bolničkih centara; organizovan odlazak na grob Slobodana Miloševića; darovanje majke Rusije sa 3,5 hektara gradskog zemljišta; grandparadisanje lokalne politike; etc…!
Metodom koju je izabrao da dođe na vlast, Palma je pokazao da je igrač kalibra koji prelazi lokalne okvire: prvo je zaradio pare a onda osvojio vlast. Kako, ne zna niko: ni što se para tiče, ni vlast kad je u pitanju. Zna se da je prevaru iz biznisa proširio na politiku. I to tako da građanima ne šteti mnogo, a njemu, nekako, godi. I svi, od Horgoša, preko Đevđelije, do Paralije, znaju: ne prima platu i vozi se sopstvenim a ne opštinskim autom.
Pre nego je svoj autoritet utopio u populističke akcije tipa „U se, na se i podase“, Palma je, iako rođen u imućnoj porodici – pekao cigle. Prvi veliki novac zaradio je kao priučeni estradni menadžer: osim muzike za svadbe je obezbeđivao i šatre. Oduvek je razumeo narod: priređujući mu ugođaj okretanja na ringišpilu, samo na jednom vašaru zaradio je 5.000 maraka. Bacio se na liferovanje uglja, pa je u jednom času bio glavni snabdevač vojske. Da, u zvaničnoj biografiji, u stavci „stručna sprema“ stoji – privatni preduzetnik.
Onda ga je krenulo i u politici. Brže nego je to i sam očekivao, postao je uzorak čoveka starog, trenutnog i budućeg poretka. Lukavo se držeći starog moravskog recepta, njegova je odanost postala konstanta, samo su se osobe kojima je bio odan menjale.
Sredinom devedesetih godina zajedno sa Arkanom osnovao je Stranku srpskog jedinstva. Vešto je koketirao i sa socijalistima i julovcima. Sa strankom Jedinstvena Srbija bio je u koaliciji sa Vojislavom Koštunicom i Veljom Ilićem a onda okrenuo leđa narodnjačkim pajtašima Raki, Bedži, Velji & comp. Upravo tada je Boris Tadić prestao da strepi hoće li ga na putu u Evropu podržati Čeda, Čanak ili neko već iz tog sveta: zauzvrat, Boris je omlatio slavski kolač u Markovićevom Končarevu. Nije Palma Borisu ostao dužan: „Boris Tadić je pravi čovek za Srbiju. Srbija od 2000. godine do 2009. nema boljeg čoveka za poglavara, da ga tako nazovemo“. I bilo je tako, dok ova moralna bezbrata gomiletina, da ga tako nazovemo, nije u Vučiću namirisao poglavarski mentalitet, da ga tako nazovemo i uvukao mu se duboooooko u srce, da i to tako nazovemo!
Podrazumeva se da su izjave koje gotovo svakodnevno rasipa ovaj jagodinski šoumen i dalje terapeutski smanjivale ozbiljnost političke situacije. Simpa su njegove priče o Betovenu i Šopenu ili traktoru i patriotizmu; dečački iskreno deluje kad zagovara promiskuitet i evrima daruje Srbe koji ne koriste kondome; racionalno zvuči kad, kao pravi srpski seljober, nudi pederima D&G da posluju u Jagodini „ako će da zaposle veliki broj radnika a ne da vode ljubav pred svima“, ali, ali, ali…!
Ostane li ovaj ultrahomofobični buzdovan – posle svog političkog spota o Ani Brnabić – i dalje uz vlast, poruka je nacrtana: to što Palma bučno europski zvižduće „Turski marš“, ubeđen da je to „Oda radosti“, samo vešto maskira Vučićevo sricanje reči pesmuljka „Marširala, marširala, kralja Petra garda…“ na melodiju Palminog omiljenog harmonikaša Ludviga.
Ne činiti ništa ponekad više govori o tome šta zaista radiš od samog činjenja.
Sve se, ipak, uzdam da ovo Palmino okretanje leđa Vučiću neće proći nesankcionisano!
Jer, što reče jedan moj drug: nije sramota biti gej, sramota je biti peder!
P. S. Ovaj tekst pisan je dva dana nakon što je Beba Popović Jocu Amsterdama inaugurisao u srpskog Slavoja Žižeka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
