Piiiiiiip!

Da je kojim slučajem emitovan u Srbiji, uzmimo na Pinku, folklorni nastup premijera iz bratske Srpske „zvučao“ bi otprilike ovako: „Aj’ ne piiiiiiip. Takav piiiiiiip, koji ima hrabrosti da zovne kakvog takvog piiiiiiip predsednika vlade, govori samo koliki je on piiiiiiip.“

„Piiiiiiip“ je, odnedavno, postao zvučni logo nacionalne televizije „Pink“. Kuka i motika se poslednjih dana digla na učesnike „Farme“: „jedina poruka koju nam poslednjih mesec dana šalju jeste da su nekultura, psovke, uvrede i napadi – prihvatljivo ponašanje“, vapijućim tonom apeluje jedan ugledni dnevni list (koji, od početka emitovanja, „farmerima“ na svojim stranama posvećuje više prostora negoli socijalnim problemima). Glas razuma publikovan je i u čednom, vazda savesnom „Kuriru“. Hitro su reagovali i mudraci iz RRA: „Problem je u tome što zakon ne definiše šta je pristojno, a šta nepristojno“. I gledaoci su iskazali svest o poštovanju osnovnih civilizacijskih normi: čak 62 odsto anketiranih čitalaca „Blica“ izjasnilo se za ukidanje „Farme“. A onda je usledilo nešto što se zove contradictio in adjecto: piplmetri „AGB Nilsen medija riserča“ izmerili su da je „Farmu“, od početka emitovanja pratilo 6.576.873 gledaoca ili 93 odsto mogućeg srpskog auditorijuma, a da je samo poslednju emisiju „Izbacivanje“ gledalo čak 2.562.986 gledalaca. Uprkos tome, „Pink“ je nameran da zvučnim signalom „piiiiiiip“ anulira sadržaj „koji je štetan po omladinu“!

E, do piiiiiiip!

Za one koji ne znaju: „Farma“ je mlađa sestra „Velikog brata“. Reč je o još jednom TV formatu koji promoviše životnu filozofiju: „u se, na se & poda se, ali gledaj da to zveči“! „Farmeri“ na izolovanom imanju formiraju privremenu društvenu zajednicu, neku vrstu zemljoradničke zadruge, i tu, uz nadgledanje kamera, žive, jedu, prde, smrde, svađaju se, ujedaju, psuju, a dešava se, mada do sad nismo bili te sreće – i da se piiiiiiip! Ko preživi 100 dana surovog rivalizovanja, nosi šnjur, pride – 100.000 evra. Po cenu čega, nije poznato, ali se da zaključiti: u šou, uzgred, svi ulaze formalno normalni.

Učesnici (i) ovog rijaliti programa su posebna priča. Uglavnom su svi u prethodnim životima bili nešto. Dok nisu postali – ništa. Onda su rešili da to kapitalizuju. Tako su se na gomili našle estradne zvezde počivše SFRJ i neki, kažu, talentovani klinci i klinke iz Grand produkcije; propali seoski političar i anonimni reper; otuđeni pop pevač i par sponzoruša; nedopiiiiiiip voditelj i njegov mlađi kolega, Cecin drug; zaboravljeni roker i eks kandidatkinja za ministarku kulture… U ovaj VIP kontejner ponekad navrati i autentični seljak da ih poduči kako da pomuzu svinje. Loče se i prangija. Kad sve uđe u kolotečinu razmrda se i nekakav dramaturški mag, pa u kolektiv ubaci nečijeg „bivšeg“ ili „bivšu“. Na kraju se ispostavi da se tu ne zna ko (je) koga piiiiiiip i onda je logično da društveni marginalci „iz ekrana“ daju oduška svom primitivizmu i u pravom svetlu se pokažu marginalcima s ovu stranu ekrana: „Piiiiiiip te u usta žvalava“! „Piiiiiiip ti mater raspalu“! „Možeš da mi piiiiiiip piiiiiiip“! „Sad ću da ti piiiiiiip milosnu majku“…! „Matora drtina“, „ćelavi patuljak“, „sisata baba“… na „Farmi“ su – komplimenti.

Naravno da ta kulturna vertikala ove i ovakve Srbije dotiče i našu omladinu. Ona, besposlena, blene u TV, upija svaku reč i kad sutra ili malo sutra ode u politiku, psovke, sasvim očekivano, postaju armature njihovog nastupa. Evo, na primer, Velja Ilić: on je „Farmu“ gledao još u izvornom izdanju, pre nego su naši otkupili licencu, pa vidite dokle je dogurao – ni alkotestom ga ne možeš isterati iz parlamenta.

„Parlament je kuća svih građana, u parlament ulaze svi i, naravno, protok svih ideja treba da bude kroz vrata parlamenta“, izvolela je prokomentarisati Slavica Đukić Dejanović boravak jedne animir dame u parlamentu.

Ako može u parlamentu, što ne može na „Farmi“?! Za razliku od „Farme“, pa i celog tog piiiiiiip TV žanra koji promoviše beznačajnost, za razliku od svih tih TV formata u kojima se ništa sudbinski neće desiti niti se tamo donose sudbinske odluke, parlament je, ipak, nešto drugo.

A šta sa „zaštitarima“ omladine?! „Aj’ ne piiiiiiip“, što bi reko Dodik. Pa, nije „Farma“ piiiiiiip Srbiju. Kome se ne gleda ovo duhovno đubre (ne mislim na parlament), kome smeta najneposredniji oblik izražavanja emocija u Srba, reinkarniran na „Farmi“, neka pribegne najefikasnijem oruđu demokratije: daljinski upravljač u ruke.

Piiiiiiip! Piiiiiiip! Piiiiiiip!