Platon & Krele

Iako se činilo da smo oguglali na razne primere partijskih privilegija, javnost je nedavno bila šokirana vešću da izvesna da je izvesna Mila Opalić, bliska SPS, posle nula godina, nula meseci i pet dana staža u Ministarstvu spoljnih poslova dobila premeštaj u Ambasadu Srbije u Stokholmu, na mesto konzula. Ministarstvo spoljnih poslova i Diplomatska akademija i inače u javnosti poslednjih godina figuriraju kao mesta za udomljavanje maminih i tatinih sinova, rođaka, kumova, ali i ljubavnica i starleta.

Krajem 2016. društvene mreže preplavile su fotografije izvesnog Draška Alorića, manekena, PR turbo-folk pevačica i obnaženog bivšeg učesnika rijalitija „Parovi“, koji je dobio nameštenje u opštini Palilula kao „menadžer na projektima! Elokventni Aleksandar Jovičić, predsednik opštine Palilula, imao je reči utehe za deprimiranog starletana: „Svako od nas je u tinejdžerskim godinama hteo da peva, pleše ili glumi“ I da bude menadžer na projektima kod predsednika opštine koji je pre ove fotelje sedeo u stolici prodavca bele tehnike, dodao bih ja.

Vladimir Kljajić, opet, sa svojih 25 godina, imenovan je za novog direktora Centra za obrazovanje i kulturu „Božidarac 1947“ na beogradskoj opštini Vračar. „Dobio sam poziv iz SNS-a. Pitali su me da li sam zainteresovan za neki angažman oko „Božidarca“ – poverio se novinarima Kljajić, koji od kvalifikacija poseduje – ambicioznost i spremnost da uči.

Ali, nije to ništa naspram svedočenja da je Jugoslav Stajkovac, predsednik opštine Aleksandrovac, imenovao Jasminu Mijajlović, dugogodišnju ljubavnicu iz Kruševca, za svoju pomoćnicu za poljoprivredu i ekologiju. A vispreni Darko Bulatović, gradonačelnik Niša, bez blama je otkrio kako je pobornik takozvane „Lambrozove teorije“ i da mu je prvi kriterijum pri izboru saradnika – vizuelni. Drug Darko je, inače, na Višoj vojnoj školi Vojne akademiji stekao čin potporučnika, a jedno od njegovih životnih pravila glasi: „Najteže je moliti se Bogu, ljudi to ne rade jer je teško, a sve što je teško je ispravno!“

Ili: U čak tri biografije kandidata za članstvo u upravnim i nadzornim odborima u Kraljevu piše da dotični „koriste većinu programa na računaru“. Jedan je naveo da je „obučen za rukovanje vatrenim oružjem i da poseduje dozvolu za držanje istog“, drugi je odskočio preporukom da je „tri puta učestvovao na biciklističkom planinskom maratonu koji startuje u Kraljevu, a završava se u Crnoj Gori“ a treći da se „bavio humanitarnim radom u akciji SPASAVANJA pogođenih zemljotresom i poplavama u Kraljevu“.

Sećate li se Aleksandra Senića, bivšeg šefa Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije, koji je svojevremeno protest zbog socijalne krize i odnosa aktuelne vlasti prema EU izražavao puštanjem brade, najavljujući da je neće obrijati dok ne smeni Aleksandra Vučića! E, pa, nakon parlamentarnih izbora 2016. godine, Senić je obrijao bradu, postao član GO SNS-a, poverenik te partije za Raču i predsednik odborničke grupe. Istog dana je SDS u Rači, koja je bila pobednik izbora u toj opštini, ostala bez kompletnog članstva – svi su prešli u SNS. Visoki funkcioner Tadićeve partije dobio je „ponudu koja se ne odbija“.

Šansu koja se jednom ukazuje nije propustio ni moj neprikosnoveni favorit, dr Milan Višnjić, dekan Medicinskog fakulteta u Nišu punih pet mandata, koji je u ovoj instituciji uposlio čak devet članova svoje porodice: sina Aleksandra, kao docenta na predmetu Socijalna medicina, ćerku Jelenu, kao asistenta na predmetu Matematika i informatika, zeta, Srđana LJubisavljevića, kao asistenta na predmetu Patofiziologija, pa i zetovu majku, Snežanu LJubisavljević, na mesto tehničkog sekretara na predmetu Urgentna medicina.

I, dobro, šta tražite u ovoj i ovakvoj zemlji? Kakav, dakle, Platon, njegovi principi i bakrači: u Srbiji se odavno zapatilo uverenje, pa moglo bi se reći i mentalitet, koji podrazumeva(ju) da osobu ne odlikuje stručnost, sposobnost, kreativnost, umešnost ili poštenje nego fingirano političko uverenje i ulizištvo. To najbolje zna udvorički stručnjak Nebojša Krstić, koji nam je servirao sledeće reči: „Naravno da ima odliva mozgova. Ali to ne znači da sve što se odlilo ima mozak, kao i da sve što se nije odlilo nema.“

Zaboravite sad sve što ste pročitali u ovom tekstu pre Nebojšine invektive! Pročitajte Krletovu misao. Zažmurite i naglas je ponovite. Ako vam ne dođe ne se „odlijete“, onda ste i vi – krele!

P. S. Ovaj tekst pisan je dan nakon što je predsednik AV na otvaranju fabrike municije u Požegi slavodobitno rekao da „sve što proizvedemo u odbrambenoj industriji proda se, zato sto se u svetu mnogo ratuje“. Kakvi Topalovići!