Post skriptum

Smem, recimo, ruku u vatru, da se niko ne seća da je Danas od 25. juna 2010. izašao bez uobičajene kolumne petkom pod nadnaslovom – „MED&JAD-A“. Umesto kolumne ili objašnjenja, na toj „parceli“ osvanuo je novi kolumnista. Autor „nestale“ kolumne, izvesni Lekić, s kojim delim ne samo političke stavove, priznao mi je kako je pisao o (kaba)dahiji Muameru Zukorliću, ekstravagantnom duhovnom vođi koji se samoproglasio za vrhovnog tumača Prorokovih misli i dela i njegovog notornog izvršioca testamenta za područje Sandžaka i okoline. Zoran Panović, tadašnji glavni urednik Danasa, nije imao razumevanja za nazor & hejt kolumniste, pa je pedeseta, jubilarna, „Medijada“ ostala zarobljena na redakcijskom serveru i u folderu spornog autora. „MED&JAD-A“ se samoukinula, a od tog doba se Panović & ja, s podrazumevajućim uvažavanjem, organski ne podnosimo.

Gotovo šest godina kasnije Dragoljub Draža Petrović, novi urednik Danasa, poverio mi se u telefonskom razgovoru:

„Znaš i sam da ne možemo da platimo, ali voleli bismo da opet pišeš jednom nedeljno za nas, ti biraj dan!“

Izabrao sam ponedeljak, kolumni dao ime „SRB&JA“, i evo ovo je 100. ponedeljak kako „srbijam“ u Danasu, pišući o svemu pomalo: o Vučiću i Aleksandru, o vlasti i opoziciji, o SNS-u i SzS-u, o Kosovu i Savamali, o Đilasu i NUNS-u, o Zvezdi i Partizanu, o Pinku i RTS-u, o Sarapi i mrmotima, o Milici i Amigu…!

Nema, faktički, toga o čemu nisam pisao u prethodnih 99 tekstova. Doduše, na marginama svakojakih događanja koja sam tretirao ostajali su neki bitni i suludi „incidenti“ vredni kolumnističke pažnje, ali sam i te B teme uspevao nekako da „pokrijem“, tretirajući ih obično u jednoj rečenici, na kraju teksta. Nije me mrzelo da ovih dana preletim sva P.S. (post scriptum – posle napisanog) zapažanja u prethodnih 99 kolumni i mogu vam reći, čitajući šta smo sve prošli na toj B sceni – dobro je da smo mi uopšte normalni. Ili to vešto glumimo.

Na kraju prve kolumne, u P.S. rekao sam da je tekst pisan „1.727. dan otkako je Tomislav Nikolić izabran za predsednika Srbije!“; druga je pisana „66. dan otkako je Nenad Lalatović izjavio – „Jako volim Vučića, dabogda vladao Srbijom 50 godina“ – i treći dan otkako je, kao najkažnjavaniji trener u Srbiji, izabran za selektora mladih fudbalera“; a treća „308. dana otkako je ekipa kompletnih idiota ušla u Hercegovačku ulicu. A Savamala postala ikona pravne države Srbije“.

Dvanaesta je pisana tačno 1.648. dana otkako je Ivan Tasovac, exministar kulture, tvitnuo: „Sa stanovišta konja, potpuno je svejedno ko vas jaše!“ (iskustvo je, ne istorija – majka mudrosti), devetnaesta tri dana posle vesti da će se „Duda Ivković, rođeni Beograđanin, od košarke oprostiti revijalnom utakmicom u – Atini; ne znam za vas, mene malo blam?!“, a dvadeset druga „155. dan otkako je premijer Aleksandar Vučić na RTS-u rekao: „Tuci ti koga hoćeš u svojoj kući!“

Sledeća je pisana tačno 124 dana otkako je Lazar Ristovski izjavio: „Ja sam za Vučića, ostali su mrsomudi“, 50. dan otkako je dobio 40 miliona dinara za svoj filmski projekat i treći dan otkako je postao član Saveta FDU; dvadeset šesta – 3 dana nakon što je novinarka pitala Vučića: „Da li ste svesni da će u istoriji pisati da je IKEA došla u Srbiju za vreme vaše vlasti?“; a 29. dva dana nakon što je Milenko SNS Jovanov „zaključio da određene ljude zbog tvitova treba hospitalizovati. I još uvek šeta. Jovanov!“

Kolumna pod rednim brojem 31 pisana je „dan nakon što me je na Pinku šokirala scena gde kamen drži u ruci Gorana Vesića i pokazuje ga gledaocima uz reči: ‘Ovo je njihova politika’! Ej, kamen, a zbori“; 64. dva dana nakon što je Nole, plasiravši se u polufinale Rima, opet postao naš; a deseta posle ove dan nakon što su zlatni vaterpolisti potvrdili da ih ničim ne zaslužujemo.

Kolumna br. 78 pisana je dva dana nakon što je Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada, ocenio da je „najbolje srušiti SPENS i ‘izgraditi manji'“ (Eeeee, nekad su umeli ‘stariji’ i ‘lepši’); 80. na dan kad se na TV Pink nije znalo ko je Sarapa, a ko Vulin; a 80. onog dana kad je Ramuš Haradinaj izjavio da je malo navijao za Partizan, a malo za Zvezdu, „ko Maja Gojković da ga je rodila“.

Pre dva meseca kolumna je pisana nekoliko dana nakon istorijskog poraza „plazme“ i „jafe“ u Kosovskome boju, pretposlednji; 98. tekst u ovoj seriji pisan je dva dana nakon što smo saznali da u Putinovom avionu nema mesta za baš sve domaće džukele; a poslednji 99. na dan kad se patrijarh Irinej, intervjuom u Politici, vaspostavio za vrhovnog bota SNS-a!

I znate šta: najgore je što se kraj ovome mešpajzu ludila piona na vlasti i života na ivici haosa ne nazire.

No, idemo dalje, što bih ja rekao.

Cilj mi je da oborim sopstveni rekord i napišem 101. kolumnu!

P.S. Ovaj tekst pisan je na dan kad je sat iza ponoći KK Partizan izdao saopštenje u kojem se ograđuje od fotografije Sergeja Trifunovića u društvu stručnog štaba mog voljenog kluba. Pa, SRAM VAS BILO, podanici SNS-a!