„Ako Bog postoji, prepustiće vas đavolu“, glasio je jedan od najumerenijih odgovora ispod skandaloznog tvita Vojislava Šešelja, predsednika Srpske radikalne stranke, narodnog poslanika i verifikovanog ratnog zločinca.
„Odapelo ono govno Dejan Anastasijević, po zanimanju lažni haški svedok. Suprugu Jadranku mi optužio da mu je na simsu namestila dve ručne bombe, da pogine kad povuče roletnu. Stoka mu poverovala, jebao mu pas mater. Uporno proširujem spisak haških dužnika, ali Božjom voljom on se smanjuje“, glasio je pogani tviter komentar Vojislava Šešelja ni sat posle vesti o smrti jednog od najboljih novinara sa ovih prostora.
„Jedan manje“, dopisao je ispod ove gadarije Aleksandar Šešelj, primitivni Vojislavov biološko/politički naslednik, takođe narodni poslanik i porodični pretendent na titulu „zla koje hoda“.
Nakon što je na stotine tviteraša reagovalo i „riportovalo“ (prijavilo) Šešeljev osvrt na smrt Anastasijevića, centrala Tviter mreže je, „zbog kršenja pravila Tvitera“, obrisala sporni Šešeljev tvit.
Nekoliko dana ranije sa svog tviter profila sam Šešelj je već izbrisao pisani obračun sa glumcem Sergejem Trifunovićem:
„U cik zore Sergeju Trifunoviću sam poslao urnu u kakvoj je sahranjen prah Mire Marković, sa sledećim pisamcetom: „Dragi Sergej, šaljem ti ovu saksiju da je dobro osmotriš. Možda ćemo uspeti da te u nju uguramo i bez spaljivanja. Izbušićemo rupicu da možeš da dišeš. Može i šaka crva u nju?“
Na Šešeljevom tviter nalogu, međutim, ostala su nedirnuta njegova „smatranja“ o drugim neprijateljima velikosrpstva i njega lično.
O Aleksandri Jerkov, recimo: „Opet ona Aleksandra Jerkov, je.ao joj pas mater ustašku, traži institucionalnu zaštitu umesto da je već odavno na izdržavanju kazne po rešenju nadležnog suda za prekršaje zato što je u više navrata najuglednijeg živog srpskog političara i dokazanog naučnika nazivala ratnim zločincem.“
Pa Radi Trajković: „Svaki čas neki srpski izdajnik traži da ga obezbeđuje srpska policija. I onaj šljam i ološ Rada Trajković, koju sad vidimo u ulozi prevejanog denuncijanta i krivokletnika. NJoj jedina opasnost preti od bivšeg muža Veska…!“
Ili ocu Savi Janjiću: „Ofiralo se đubre unijatsko i ekumenističko. Na svom tviter nalogu Sava Janjić sopstveno ime ispisuje latinicom i još se predstavlja kao fratar. Lepo piše „fra Sava Janjić“. Pravoslavni monasi se oslovljavaju sa „oče“, a ne sa „brate“, kao ovaj topli brat unijatski. Šta kaže Sv. Sinod?“
Van Tvitera, u realnom životu, osim što preko društvenih mreža širi mržnju, psovke i pretnje, ovaj zloćudni politički klovn vulgarnog jezika nesmetano zagađuje javni prostor smišljajući pakosti i zlobe koje ne priliče ni agresivnim bitangama, a nekmoli političarima.
Poslednji takav pasjaluk je Deseti kongres Srpske radikalne stranke (uz zvuke „Ko to kaže, ko to laže Srbija je mala“, „Sprem’te se, sprem’te“ i drugih popularnih šlagera iz devedesetih godina prošlog veka) održan 4. maja, pod šatorom, u neposrednoj blizini Šešeljeve kuće. U – Hrtkovcima.
Ideja da četničke orgije prirediš u mestu gde si pre ravno 27 godina inicirao progon Hrvata iz Vojvodine, može se začeti samo u imaginarijumu bolesnih umova kojima je ponižavanje žrtava vrhunac političkog marketinga.
Tako to biva kad zaboraviš kako su Šešelj i general mu Mladić pretili da će raketama razoriti Firencu, Rim i Sikstinsku kapelu, posred Vatikana, i kako je huškanjem „raspaljivao“ patriotizam i „autoritetom“ četničkog lidera punio autobuse klincima i slao ih na klanicu u Bosnu; kako se samozvani vojvoda sa Vladimirom Žirinovskim držao za ručice dok su kroz okular sa Pala posmatrali Sarajevo, ali i kako je Usein Bolt tek 2006. oborio svetski rekord Vojislava Šešelja koji je napredovao u suprotnom pravcu od linije fronta, kad su tamo zapraštali prvi pucnji; kako je početkom devedesetih u Zemunu iz stana izbacio porodicu Barbalić, slučajno hrvatskog porekla i kako je kasnije, uz pomoć telohranitelja, pretukao Nikolu Barovića, advokata te deložirane porodice; kako je pred atentat na premijera Srbije šmugnuo u Ševeningen, ali i kako je po povratku pretio da će pomilovati Zvezdana Jovanovića, ubicu Zorana Đinđića…!
Povratak tragikomičnog, ali opasnog šovenskog strašila na mesto zločina (uz bonus poruku iz Hrtkovaca – da u Srbiji treba uvesti kaznu doživotnog zatvora za sve koji zločin u Srebrenici budu nazivali genocidom) alarm je da Šešelja i ostale šešeljuge više ne treba prepuštati bogu, koji će ih možda preporučiti đavolu, već da ih što pre treba odstraniti iz javnog života zemlje koju svakim svojim gestom, pa čak i postojanjem unižavaju.
Problem je što „riport“ sa Tvitera u stvarnom životu ne postoji.
A sve da i postoji – kome „riportovati“ Šešelja?!
Neprikosnoveni vladar Srbije, posle odijuma koji je sam nagoveštaj okupljanja izazvao ne samo u domaćoj javnosti, pre tačno godinu dana zabranio je Šešelju miting u Hrtkovcima.
Zašto to nije učinio i sada, znaju samo onaj koji je godinama na svojoj beloj majici nosio motiv nabubrelog nosa svog političkog roditelja i danas vernog sluge svog najposlušnijeg đaka.
P.S. Ovaj tekst pisan je dan nakon što je objavljeno da je Srbija – „u top 10 ekonomija Evrope“! Pa, šta, ako je to rekao Siniša Mali?!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
