Rolando iz našeg sokaka

Dok je ovih prvih sve manje i manje i sve su raštrkaniji na istom/skučenom „tržištu“, broj pripadnika „kurčevitog“ naroda, koji stoji u redovima ne bi li se nekako podanički dodvorio vođi, iz dana u dan se umnožava geometrijskom progresijom. A prostora u … redovima, da kažemo, ili ajde – na tržištu, sve je manje.

Iskustvo i tu dolazi do izražaja.

„Lako je biti ministar finansija kada imaš Zidana i Ronalda u vidu Aleksandra Vučića koji stvara uslove“, manirom starog znalca još jednom je ovih dana zablistala hodajuća gomila nečega na posebnoj sednici u Skupštini Srbije, gde je većano o Siniši Malom, novoizabranom ministru finansija.

Zidana je još i ubo, ali se prilično oznojio vagajući u hodu kaže li se – Rolando, Ronaldo ili Rondalo.

Ali to je Dragan Marković Palma.

Kažu da je pre nego što je otkrio razliku između nabavne i tržišne cene uglja, njegova majka tešila familiju u rodnom mu Končarevu:

„Kad su od buđavi leba napravili penicilin, sigurno će nešto i od Dragan da ispa’ne.“

Ispa(nu)lo je: dvorska luda svih vlasti koje pamti – od Slobe preko DOS-ovih junoša sve do Aleksandra Vučića, koga voli istim intenzitetom kojim se „nabacivao“ Borisu Tadiću juče, i istom dozom šarma kojim je krčio put do „debelog mesa“, figurativno rečeno, Vojislava Koštunice.

U jednoj od depeša iz beogradske ambasade SAD koje su ugledale svetlo dana navodi se da su ljudi Vojislava Koštunice iz uprave rudnika Kolubara ilegalno prodavali ugalj i tako popunjavali lične i partijske blagajne. Vojislav Koštunica je nazvan Nosferatuom, dok se Dragan Marković Palma pominje se kao „ćelavi, zdepasti kik-boks gradonačelnik“. Vikiliks je bio romantično korektan.

Ko je, zapravo, Dragan Marković Palma, možda se najbolje može videti iz razgovora novinara Kurira sa ovim jagodinskim vagabundom, vođenim juna meseca 2012:

„Za koga navijate na Evropskom prvenstvu?“, pita ga novinar.

„Lomim se između fudbalske sile Nemačke i… tamo gde igra Mesi…“

„Pa on igra za Argentinu! Ovo je Evropsko prvenstvo.“

„Pa… za Nemačku i Španiju. A znate li zašto navijam za Španiju? Zbog Palma de Majorke. Nekad kad ukucam ‘Palma’ u Guglu izađe i Palma de Majorka!“

Nije nezanimljiva ni priča kako je Stivenu Vordsvortu, bivšem ambasadoru Velike Britanije, servirao vic o sebi. Poznato je da se u Jagodini za četvrto dete dobijala finansijska pomoć, a u Palminoj izvedbi PR prezentacija te socijalne pomoći izgleda ovako: Jedan Rom je imao troje dece. Jednoga dana kaže ženi: „Ajde, spremi decu, a ja ću da dovedem četvrto koje sam napravio komšinici i idemo kod Palme po 200 evra.“ Žena mu na to kaže: „Ne mogu, došli očevi i odveli decu.“

„Ambasador je tražio da mu dva puta ispričam taj vic“, hvalio se posle Palma iako kruži verzija priče u kojoj je ambasador Vordsvort u licu pocrveneo kao rak, pride je tražio hitnu zamenu iako mu je do kraja mandata u Srbiji ostalo još nekoliko meseci!

Palma vam je i onaj lik koji je na pešačkom prelazu u centru Beča hteo da pređe ulicu, ali je na semaforu signal za pešake pokazivao figure dva muškarca, „a ne muškarca i žene ili porodicu“:

„Tada nisam hteo tu da pređem ulicu, a na sledećem semaforu je bilo isto, pa sam otišao u sporednu ulicu…!“

Mangupi pak tvrde da je tako šetao Bečom nedelju dana, dok ga Bata Gašić nije detektovao i vratio u Jagodinu.

Nekoliko puta je bio i u Dubaiju.

„Isti investitor koji finansira ‘Beograd na vodi’ u more je bacio kamen i napravio poluostrvo ‘Palma’… Morao sam da idem da vidim to poluostrvo u Dubaiju.“

Posle arapskog, red je bio da obiđe i evropski Dubai:

„Ja sam išao u Dubai da vidim najvišu zgradu u Evropi – zove se ‘Burdž Kalifa’. Tri puta sam bio tamo da se slikam.“

Legendarno je i njegovo zalaganje za izgradnju „Beograda na vodi“ („Zar da gledamo propale obale Dunava i Save, gde zmije mogu da vas pojedu?“), žal što mu uživo nisu svirali samo Betoven i Šopen („… jer sam bio mali kada su oni bili živi“) ili urnebesna odbrana od optužbi za homofobiju („Nisam rekao da bih obesio homoseksualce nego da bih ih okačio za nogu“).

Kad podvučemo crtu, rečenica „Toaleti ne rade, a kukuruz daleko“ najpametniji je niz spojenih reči koje je ikad izgovorio Dragan Marković Palma.

Šta ti onda, pored svega što imaš, prisvojio si ili podjarmljuješ, znači podrepaška podrška i poređenje sa Zidanom ili Ronaldom ili Rolandom, svejedno?!

Mislim; znamo da je Palma ekspert u mešetarskoj snishodljivosti.

Koje je Vučićevo opravdanje?!

(nastaviće se sledećeg ponedeljka)

P. S. Ovaj tekst pisan je tačno 30 godina otkako je Sinan Sakić u intervjuu „Saboru“ rekao: „Ja nisam pametan šta se dešava, a možda je i bolje tako“! Bog dušu mu prosti!