Sluge režima

Baš ovako je Vladimir Đukanović, koga iz nepoznatih razloga zovu Bizon, Đukela ili Vučićeva džukela, odgovorio na konstataciju jedne gledateljke da je sramota to što su kosovski naprednjaci jednoj prljavoj uličici na periferiji Severne Mitrovice dali ime Olivera Ivanovića, njihovog sunarodnika i likvidiranog političkog protivnika.

I ne, nije ovde u fokusu beskrupulozan, bez zrna empatije, rezon narodnog poslanika, za šta ova mizerija prima platu. Nije stvar ni u tome što je reč o jednom od Vučićevih ljudi od poverenja, čoveku koji ni lanuo ne bi bez (kero)vođinog dopuštenja. Poenta je u činjenici da nesrećnik jako dobro zna da se baš te 1999. godine, dok je Đukela ili DŽukela, svejedno, unosio nameštaj u novi stan Aleksandra Vučića, Oliver Ivanović sa „čuvarima mostova“ borio i izborio da Srbi opstanu na severu Kosova.

A onda se borio i kroz institucije i mimo njih da tamo i ostanu.

I bio priznat, podjednako u Prištini kao i u Mitrovici, Briselu, Beogradu.

Sve dok se vlasti nisu dokopali oni koji su ga onomad odveli u politiku jer je to bio jedini način da njegove komšije opstanu tu gde jesu.

Oni koji su upalili vatru na Kosovu, proneli je diljem pokojne Jugoslavije, a onda se vratili na Kosovo da se osvete jer se vatra rasplamsala u pogrešnom pravcu.

Oni koji su, da brigu o Kosovu vodi, lansirali Marka Đurića, teletabisko unuče koje je patetično klečalo nad rakom čoveka kome je, koliko onomad, posvetio predizbornu spot-misao: „Glas za Olivera Ivanovića je glas za razbijanje srpskog jedinstva na Kosovu i Metohiji!“ i kome se Ivanović poslednji put obratio rečima:

„E, moj Marko Đuriću, nadao sam se da nikada nećeš biti u gomili bezličnih pljuvača. Za velike domete nije dovoljna ambicija, treba i ljudskost“!

Sve je to znao Đuka ili Bruka, svejedno, ali on samo poslušno obavlja naručeni posao.

„Rada Trajković je isuviše pametna i školovana žena da ne bi razumela koliko je njeno delovanje štetno po njenu ‘sopstvenu državu’, pod uslovom da mislimo na Srbiju“, hrabro je tvitnuo Nebojša Krstić, najpoznatiji pripejd naprednjak, uključujući se u hajku na sve one koji ne slede novokomponovani Vučićev kosovski zavet.

Tvitujući iz ugodne pozadine, Krlo, živi dokaz da je u Srbiji prostitucija legalizovana, zabašuruje činjenicu da je dr Trajković više uradila za svoju državu i Srbe sa Kosova nego kompletna Vučićeva administracija otkad je na vlasti. I kad je bila socijalista. I kad je bila član SRS. I kad je kratko bila ministarka zdravlja. I dok je bila na vlasti, ali i onda kad su je, ovi što su danas na vlasti, dva puta smenjivali: prvi put 1999, kad je ostala bez posla i plate dok Đinđić nije postao premijer, i 2013, kad su joj se Vučić i Dačić još jednom osvetili

Zna to Nebojša, ali nije plaćen da drugima stavi do znanja šta on sve zna.

„Ofiralo se đubre unijatsko i ekumenističko“, na ćirilici je na svom Tviter nalogu okvalifikovao Savu Janjića Vojislav Šešelj, četnički vojvoda koga se stidi svaki pošteni Hrvat.

I on dobro zna šta je značio i šta znači, ne samo pastvi na jugu Kosova, iguman manastira Dečani, ali je toj smežuranoj materiji opasanoj „lacoste“ materijalom od istine važnije da odradi posao za koji je plaćen/ucenjen!

Na katoličko-četnički vokabular osuđenog ratnog zločinca iz Batajnice naslonio se Slaviša Mićanović, neuspešni ondulator iz Loznice, još jedna napredna vedeta, trenutačno raspoređena na poslove koordinatora elektronskog naprednjačkog „sendvič-tima“:

„Ti si davnih dana postao samo bezlična lažovčina u crnoj mantiji koja nema nikakve veze ni sa crkvom ni sa hrišćanstvom. Samo prljavi megafon šiptarskih terorista…“, smelo je tvitnuo Mićan, ko da je začet u političkom koitusu Sime Spasića i Vjerice Radete.

Iako se tek juče ispilio iz radikalskog gnezda, i ovaj politički kopilan svakako štošta zna o Savi Janjiću, neprijatnom svedoku svega što se devedesetih dešavalo na Kosovu, a posebno onoga što se zbiva danas.

„Miloševićev režim je za sobom ostavio zgarišta, masovne grobnice, opljačkane domove i bespomoćnu srpsku sirotinju koja sada plaća prljave račune njegovih generala.“

„Onima koji su obrukali ime srpskog vojnika i srpskog naroda ni Bog neće, niti može dozvoliti da ponovo brane svetu srpsku zemlju.“

„Smatram da je režim u Beogradu video da je upropastio srpsku stvar na Kosovu i svesno ga izgubio na takav način da bi poraz mogao da proglasi za pobedu.“

Ovo je deo svedočenja protosinđela Save za božićni broj Danasa 2000. godine.

Svašta još taj čovek nije rekao. A zna. I reći će jednom.

Naprednjaci su u trajnoj zavadi sa istinom. U njihovom svetu ona je zlo. Svedoci višak.

Jedan je izbrisan sa spiska živih. Ovo dvoje hajkom pokušavaju da ućutkaju.

„Zgodi“ se da sluge režima, iako nemaju takvu nameru, postanu saučesnici u zločinu.

Neka bude da se varam.

(P.S. Ovaj tekst pisan je dan nakon što je Krlo tvitnuo: „Ako još nekad negde budem video Terezu Mej kako đuska, izvršiću ritualni sepuku.“ Napred, Tereza, samo igraj!)