SNS empatija

„Treba da čujemo i drugu stranu, Jutku“, pravdala se izvesna Zoka u prvom delu ovog tvita, koji kao da je istrgnut iz smernica rukovodstva Srpske napredne stranke.

Kao da ju je poslušao ni manje ni više nego – Aleksandar Vučić.

„Naši organi su razgovarali s Milutinom Jeličićem…“ , rekao je, gostujući na RTS-u predsednik Srbije.

On je potvrdio medijske spekulacije da su u stranci, glede odgovornosti seksualnog manijaka iz Brusa, bile dve struje i da je „prevladao zahtev žena za smenom Jutke“.

Predsednik, jer je takav kakav je, ni ovog puta nije uspeo da se otrgne iz ralja uobičajenog relativizovanja svega i svačega:

„Dela koja mu se pripisuju on nije počinio u vreme SNS-a već kad je bio DOS-ovac.“

A onda se saglasio sa čovekom optuženim za seksualna uznemiravanja koji je kao razlog za ostavku naveo da se „slučaj zbog kojeg mu se sudi… koristi za direktan napad na predsednika Aleksandra Vučića i za urušavanje SNS-a“.

„Tu je Milutin Jeličić u pravu: oni nisu uopšte njega optuživali nego mene. I tu kampanju vodili, tu nije slagao ništa.“

Jako je, recimo, intrigantno pitanje zašto Ana Brnabić, Maja Gojković, Zagorka Dolovac, Zorana Mihajlović, Nela Kuburović, Jadranka Joksimović, Marija Obradović, Biljana Popović Ivković, Dijana Hrkalović i brojne druge ugledne dame ispod skuta SNS-a, za ovih godinu dana otkako je afera zahvaljujući Blicu došla u žižu javnosti, ni slovce nisu prozborile o slučaju Kazanove iz Brusa.

Nekom je još intrigantnija predsednikova tobože uzgredna odbranaška rečenica, gde kaže da „dela koja mu se pripisuju (Jutki, prim. a.) on nije počinio u vreme SNS-a već kad je bio dosovac“ (iz čega se, logično, može izvesti zaključak da je Goran Radosavljević Guri aboliran jer u vreme ubistva braće Bitići nije bio član SNS-a već pukovnik specijalnih snaga policije Srbije ili da Milan Radoičić ne može biti kriv jer, u periodu kad je sticao bogatstvo šireći diljem Kosova bratstvo&jedinstvo u paketi(ći)ma droge, nije bio član SNS-a već međunarodnog narko-kartela).

U ovoj morbidnoj seksualnoj SNS epizodi mene je pak najviše šokirala naznaka „ljubavnika“ iz Brusa, koji ostavku ne podnosi zbog optužbi da je poput terminatora nasrtao na sve što u radijusu od 50 metara nosi suknju već zbog toga što se njegov slučaj „koristi za direktan napad na predsednika Aleksandra Vučića i za urušavanje SNS-a“.

I tu predsednikov mozak klikne na instinktivan način:

„Tu je Milutin Jeličić u pravu: oni nisu uopšte njega optuživali nego mene“, potvrđuje Vučić Jutkin rezon!

A onda, čim su u pitanje dovedeni lik i delo najljubljenijeg od svih vođa, a time i budući status sopstvenih guzica, proradi ta čuvena esenesovska empatija, pa „struja“ koja se priseti da Jutkin način „upravljanja“ ženskim resursima u sopstvenom okruženju „ne predstavlja vrednosti za koje se SNS zalaže“, nadmaši „struju“ kojoj je najjači argument da Jutka ne treba da strada zato što je „ruku stavio na zadnjicu nekoj ženi“!

Nisu reagovali kad je Blic Kazanovu iz Brusa još pre godinu dana opisao kao monstruma koji pipka žene, gura im ruku pod suknju, dodiruje im grudi, proganja ih, govori im da je „seks akontacija za zaposlenje“.

Nisu reagovali kad je slučajnog nedojebnika Brusa prijavilo sedam žena, a optužnica podneta samo u slučaju hrabre Marije Lukić.

Nisu reagovali ni kad je utvrđeno da je napasnik iz Brusa Mariji Lukić poslao ni manje ni više nego 15.000 SMS-ova (među njima i poruku – „Kao bombu da imaš u gaćama, a ne ribicu“).

Nisu reagovali ni kad je na internetu osvanuo zdravstveni karton Marije Lukić s podacima koji su lična stvar i koji nikako nisu smeli da ugledaju svetlost dana.

Nisu reagovali ni kad se bahati milosnik iz Brusa, pozivajući se na zaštitu koju ima od Aleksandra Vučića i Bratislava Gašića, pobrinuo da sve njegove žrtve ostanu bez posla, čak i bez šanse da se uopšte zaposle u Brusu.

Nisu reagovali jer to što njihov lola iz Brusa godinama hoće na silu da „volka“ i „ljubka“ jer mu se, prosto, „želka“, njih se i njihovog vođe nije (do)ticalo. Sve dok nije dogorelo do nokata, a dim zamirisao u vođinoj kuli.

Možda nije zgoreg sad kad su, kao, progledali, ukazati im, na jednog drugog „jutkišu“, koji ne deluje na lokalnom nivou.

Ovaj drugi „Jutka“, doduše, nije od onih koji volkaju, želkaju i ljubkaju, ali jeste od onih koji vršljaju na državnom nivou: deluje u sprezi s kriminogenim elementima, vrši pravno nasilje, bahati se u tumačenju osnovnih ljudskih prava, nipodaštava očevidnim krađama, unižava gde i kako stigne!

Taj Jutka je – SNS.

Dobro, znam da nema šanse da se javi struja koja će reći da ovaj „Jutka“ „ne predstavlja vrednosti za koje se SNS zalaže“, ali sve nešto verujem da ih se i ovo (do)tiče.

Moje je da upozorim.

OK, odoh sad u ćošak da se stidim.

P. S. Ovaj tekst pisan je dan nakon što je Zvezdin Klark Kent, opet odeven u odoru seoskog makroa, ponovo izborio još jedan remi protiv Partizana!