Spirala

Organizacija CRTA ustanovila je još onomad da je među više od 200 vozila viđenih u Lučanima na dan lokalnih izbora krajem prošle godine bila i crna „škoda“, službeno vozilo vojvođanske administracije. Tragajući za onima koji su zloupotrebili javne resurse u političke svrhe, novinari TV N1 stigli su do Igora Mirovića, predsednika vojvođanske vlade, koji nije krio svoj greh:

„Službeno vozilo u Lučanima je bilo po mom nalogu. Čuo sam da Đilas deli ogroman novac, ovaj novac 623 miliona evra koji je od 2004. uzeo od građana Srbije. Radi ilustracije, budžet Novog Sada je 250 miliona evra. Pa sam onda poslao vozača da proveri da li je to tačno, na sreću, ispostavilo se da nije tačno“, nije krio svoju duhovitost veseli Mirović, nijednom se ne nasmejavši svojoj šali koju je diktirao u mikrofon & kameru.

Drugi bi na mestu Mirović Igora odbili da daju izjavu Đilas/Šolakovoj bandi ili bi se, poput predsednika Aleksandra Vučića, grohotom nasmejali svom vicu ili bi, poput Gorana Vesića, udarili nogama u guzice i nestali iz vidokruga zainteresovanih…!

Ne i Mirović Igor. Što je još jedan dokaz da nije politika za svakog i da nije svako za politiku.

Posebno pesnik u duši zarobljen u truplu političara, što Mirović Igor nesporno jeste.

Osokoljen pak kosmičkom podrškom i salvama aplauza upućenih mu zbog em duhovitog, em ekspresnog nokautiranja odsutnog protivnika, Mirović Igor je obračun nastavio.

Tako je jednog dana na privatnom Instagram nalogu „igor.mirović“ osvanula fotka na papiru ispisanih reči:

„Nisam trta i nebrine me Crta

NJihova prijava dok proklijava

Još jednom pitam jer ne mogu da shvatim

Đilas novac kada će da vrati.

Igor Mirović

Novi sad, 22. oktobar 2019.“

Naravno, kako to obično biva međ ljubomornim svetom, umesto da komentarišu ritam pesme, stih, rimu, gradaciju, hiperbolu… opoziciona ološ se uhvatila za pravopis: luzerima koji nikad nisu čuli za pesničke slobode zasmetalo je što je kod Mirovića „ne brini“ napisano – sastavljeno.

Ološ je otišla toliko daleko, da je pesnika Mirović Igora nazvala – pravopisnim dudukom. Čoveka kome je koliko onomad uručena novoustanovljena Gramata Pesničke republike „za najbolju knjigu koja je objavljena u poslednjih pola veka, a kojoj nije pripala neka nagrada“.

„Poezijom se bavim od svoje rane mladosti. Prvo sam se bavio poezijom, a onda po nekoj čudnoj spirali i drugim poslovima, politikom u poslednje vreme, i ova nagrada za mene zapravo znači jednu vrstu potvrde da je taj moj prvi izbor bio pravi“, rekao je tim povodom Mirović Igor.

Da ga čudna spirala života nije odvela gde ga je odvela, ova suvoparna izjava, pesnički rečeno, potpuno bi drugačije zvučala:

„Još kao mali, dok bukvar sam učijo,

Strofe i rime jako sam volijo,

Noćom sam pevao a danjom učijo

Sve dok srednju školu nisam završijo.

Šta mi vredi to što đak najbolji sam bijo,

Pesme svoje pokazati nikom nisam smijo,

Mada samnom skoro niko nije se družijo

U SNS dok se nisam srećom učlanijo.

Pesme moje tada kao sam Bog da je vidijo.

Gramatu sam izmišljenu ja odma dobijo,

Iste noći sanjah kako Nobela sam osvojio,

Bi mi žao zorom kad sam se probudijo“.

Spirala života učinila je i da. iako svet nije želeo da ga prihvati takvim kakvog ga je zatekao niti da ga ostavi takvim kakav jeste, Mirović anticipira događaje:

„U Srbiji u skoro

Zavladaće moda

Da se svaki poso

Za člansku kartu proda.

U vezi toga

Pamet uglavu

Steknite poso

Kad ne mošte slavu“.

Velika poezija, što Mirovićeva jeste, uvek dolazi iz bola. Spirala života je htela i da se nemoć u borbi s korupcijom preslika na njegove rime:

„Ako nije korupcija, čemu tajne radnje?

Ako je procenat, Bože, koliki je?

Ako je baš loša, što joj ljudi streme?

Ako je to dobro, a zašto se krije?

Ako je normalno, a zašto ja sumljam?

Ako mi to godi, zašto sam žalosan?

Ako zlu ugađam, jesam li normalan?

Ako je greh smrtni, a što sam radosan?“.

Neumoljiva spirala života koja ga je uvela u politiku neumitno je vodila ka tome da Mirović u stihu beleži sopstvenu reakciju na svet oko njega:

„Ti nalik si na veliki morski rt

Na koji stalno na srću valovi

Ali ti si čvrst Aco, moćan i jak si

Nemogu ti ništa opozicioni volovi“.

Umetniku nije potrebna kritika već naklon. Jer umetnost je put, dug i bolan. Traži razumevanje.

Vodi nas pravnik koji naređuje istrage i komanduje presude, ministar odbrane nam je blavor koji nije služio vojsku, policijom šefuje frajer čiji tata tapka oružje, trezor duži čovek koji krade, zamenik gradonačelnika prestonice je čovek koji prezire grad… što nam onda smeta kad je vodeći i nagrađivani poeta SNS- nepismen?!

Sve nešto mislim: da su spiralu umeli da koriste onomad, kad je valjalo, danas bismo možda bili bez Igora Mirovića.

Verujem da bismo mi nekako i opstali, ali cenim da bi to bilo pogubno za ‘pojeziju’!

P. S. Ovaj tekst pevan je u nedelji kad je Fakultet organizacionih nauka (FON) postao kolektivni član SNS-a.