Štrpuckanje

Iako, dakle, imam visoku svest o tome kako braniti svoju autonomiju od tabloidnog zla koje nas siluje najprizemnijim medijskim škartom, tu & tamo zalutam u medijski polusvet „fejk njuza“, poštujući istraživački duh portala Raskrinkavanje i Fake News tragač.

Ovaj drugi prošle nedelje je objavio priču o TV licu Živoradu Nikoliću (Žika Šarenica ili Žika Seljak, kako vam se prohte), „kolumnisti“ koji je za nešto više od godinu dana u Kuriru, za koji piše jednom nedeljno, objavio više od 40 tekstova koje su delimični ili potpuni plagijat.

„Neki tekstovi su moji autorski, neke prepišem, dodam, uzmem, štrpnem, i to je to“, rekao je Nikolić za Fake News tragač, koji ga „prati“ u svojoj mesečnoj rubrici – „Žikina štrpkanja“.

„Jedini moj greh je što sam čovek južnjak i seljak, a to se teško prihvata u ‘krugu dvojke’!“

Ne, nije ovo rekao Žika Nikolić, ovo su reči Bate Gašića, ministra odbrane u vreme pada helikoptera „mi-17“, kad je poginulo sedam osoba. Medicinski transport bolesne bebe inicirao je ministar zdravlja Zlatibor Lončar, a helikopter je poleteo po ličnom naređenju Gašića, koji je, navodno, nameravao da sa Lončarem, pred kamerama, sačeka bebu na aerodromu.

Ministar Gašić je, međutim, fotografijama s naplatnih rampi i sopstvenim rečima dokumentovao da je iz Kruševca krenuo ka Beogradu u 22:30, do naplatne rampe Kruševac i izlaza na auto-put putovao je nešto više od sat vremena, na naplatnu rampu u Bubanj potoku stigao je nepuna dva sata ranije nego što je krenuo iz Kruševca i onda se, dva sata pre nesreće, zaputio ka aerodromu, gde su ga čekali direktor policije & comp.

Ova konfuzna igra fotki, brojki i reči ostala je u drugom planu zbog Gašićeve sage o već čuvenom „teleprontovanju: degradiran je, zbog slučaja „klečanja“, u šefa tajne službe i, uprkos svemu što je uradio, umreće u veri da ga „krug dvojke“ prezire zbog toga što je „čovek južnjak i seljak“!

Dr Neša Stefanović, rođeni Beograđanin, ne baš iz „kruga dvojke“, u pauzama sednice Skupštine Srbije, kao predsednik tog „najvišeg doma“, iščitavao je stotine i stotine naučnih članaka i knjiga, savladavao metode istraživanja i za samo dve godine uspeo da uradi disertaciju i doktorira na temu – „Nova uloga strategijskog menadžmenta u upravljanju lokalnom samoupravom (primer grada Beograda)“.

Jedna dokona grupa zavidnih naučnih radnika, međutim, dokazala je da je dr Stefanović učinio ozbiljan akademski prekršaj jer rad obiluje plagijatima: doslovnim i mozaičkim. I ne samo to: zaključili su da čak ni tema doktorata ne odgovara sadržaju – iako je u naslovu disertacije Beograd apostrofiran „kao studija slučaja“, nijedno od 16 poglavlja ovog rada ne bavi se Beogradom.

Ovaj majstorski falsifikat falsifikata nije, međutim, ganuo komisiju Megatrend univerziteta, koja je utvrdila da „nema osnova za osporavanje originalnosti doktorske disertacije Nebojše Stefanovića“: on je ministar unutrašnjih poslova.

Od tog doba, kaže urbana legenda, grešni otac dr Stefanovića, sve ne bi li okajao sinovljeve grehe, poput utvare luta gradom s rancem punim evra na Ieđima & tuče ko neće da uzme na zajam!

Siniša Mali, „doktor“ koji je voleo da zajmi citate i tuđu pamet, jedan od deset top ekonomista Evrope, proglašen je za prvog u svetu doktora nauka sa 93,03% originalnog rada. I to sve zahvaljujući epizodi bežanja sa časa na kojem su osnovci učili da se citati moraju stavljati između navodnika (ili u poseban paragraf, sa sve izvorom).

Što nikako ne remeti uspeh ovog čoveka bez imalo naučnog i moralnog integriteta: on je ministar finansija.

Onaj jedan vazduplohovac iz Koridora bez glasa je prihvatio da je u trenutku udesa u kojem je poginula žena vešto digao ruke sa upravljača i nekako se „probudio“ na zadnjem sedištu.

NJihovi dronovi na mitinzima opozicije u glavu prebroje svakog učesnika, dok za kontramitinge važi verifikovano odokativno prebrojavanje.

Konačno, ovih dana su tri mrsomuda iz Fudbalskog saveza Srbije donela odluku da se prizna titula iz 1946. godine iako je Zvezda tada osvojila prvo mesto u „užoj“ Srbiji, baš kao i Spartak u Vojvodini. Majstorica nije igrana.

Pa sve nešto mislim kako je ok da estravagantni Žika Seljak zasluži rubriku u kojoj mu se uredno vagaju „štrpkanja“, ali je negde nepošteno da nema prostora da se na jednom mestu verifikuje „štrpkanje“ koje je u Srbiji postalo model ponašanja.

Beskonačan je niz „slika i prilika“ koje svedoče o prepisivanju, dodavanju, uzimanju, štrpkanju, laganju, falsifikovanju, ponižavanju i ignorisanju društva u kojem se istina ne temelji na činjenicama već na dogovoru, razumevanju, interesima i teroru moći iskrenih lažova, poštenih lopova i pametnih idiota kojima prerušavanje u političare samo daje željeni status ljudi van zakona, tj. onih koji nekažnjeno – štrpkaju Srbiju.

Žika tu samo, što bi rekao čestiti Velja Ilić, štrpucka.

P. S. Ovaj tekst pisan je dan pre nego što će se predsednik Vučić obratiti vladikama na Saboru SPC. Ne kao patrijarh. Mada…!