Taoci ludaka

Krajem prethodne nedelje u Bugarskoj, na zajedničkom gađanju ciljeva u vazdušnom prostoru „Šabla 2019“, ministar odbrane Aleksandar Vulin rekao je da „Vojska Srbije nije možda najopremljenija i najbogatija, ali je jedna od najbolje obučenih i možda ima i najbogatije borbeno iskustvo“.

Opšte je poznato da nema toga što u oblačenju, ponašanju, tikovima i izjavama omiljenog Vučićevog klovna u maskirnoj uniformi nije štetilo ili ne šteti javnom interesu:

„Nije prvo javno odsecanje glava hrišćana bilo u Siriji i od Isisa već na planini Ozren od mudžahedina 7. brigade armije BiH“.

„Najavom da će glasati za prijem Kosova u Interpol zvanična Crna Gora je pokazala da su za nju veze među narko-kartelima važnije i dublje od veza među narodima“.

„Skoplje je postalo ono što je nekada bila Budimpešta, centar obaveštajnog rada protiv Srbije“.

„Hrvatska ima problem sa zdravim razumom, a ne sa Srbijom“!

„Što pre se otkinemo od Šiptara, pre ćemo početi da živimo“.

Ne treba biti previše razborit za zaključak kako se iza MINISTRA ODBRANE zapravo krije ministar za svađe u regionu i nepoštovanje teritorijalnog integriteta susednih zemalja.

I qrčenje, rekli bi oni kojima smernost u izrazu nije jača strana.

Jedna od njegovih zapaženijih marketinških akcija bila je organizacija „Da se ne zaboravi“ susreta bivših starešina Treće armije VJ za vreme NATO bombardovanja. Skupu je prisustvovao i general Vladimir Lazarević, poslednji komandant Treće armije, osuđen u Hagu na 14 godina zatvora zbog zločina na Kosovu.

„Nikada se više niko neće stideti ovih ljudi jer ih se nikada nije postidela vojska kojoj su komandovali i nikada ih se nije postideo narod koji su branili i odbranili“, gledao je Vulin u generala Lazarevića,

Zatim je Vulin doneo odluku da se visoki oficiri Vojske Jugoslavije koji su komandovali u ratu na Kosovu, među kojima i Vladimir Lazarević, angažuju kao „predavači po pozivu“ na Vojnoj akademiji.

Naredno „pranje uniforme“ desilo se nedavno kad je Niš Dan pobede nad fašizmom obeležio maršem „Besmrtnog puka“, koji je prevodio penzionisani general Vladimir Lazarević.

Busati se u prsa „najbogatijim borbenim iskustvom“ vojske koja se na pragu desete decenije prošlog veka povukla iz Slovenije, koja tokom devedesetih nigde nije zaštitila svoj narod, od Srba u Hrvatskoj do Albanaca u Srbiji, koja je koncem devedesetih potpisala kapitulaciju u Kumanovu, u najmanju ruku je – nepristojno. Praviti od osuđenih zločinaca uzore i dičiti se „borbenim iskustvom“ koje je dovedeno u kontekst zločina protiv čovečnosti, kršenja zakona i običaja ratovanja i drugih nehumanih dela – graniči se s ludošću.

Naravno, ukoliko nemate nameru da te poraze zamaskirate time što ćete ih proglasiti pobedama, gafove suđenih i osuđenih oficira te vojske prekrijete maglom antisrpske histerije, a ako vam to ne pođe za rukom, onda ministra koji to „gura“ proglasite – neodgovornim za svoje postupke.

Aleksandar Vulin, lider Pokreta socijalista koji rabi tekovine zločinačke političke organizacije zvane JUL, koju je osmislila, predvodila i proslavila Mirjana Marković, u vreme kad je vojska sticala „borbeno iskustvo“ ispijao je mirnodopska piva na braniku otadžbine u novosadskim kafićima.

Tvrdi da je oslobođen vojske, mada je jednom kazao kako je otadžbini ponudio svoje umeće, ama su mu rekli da im ne treba njegov VES. Potvrde nema. A i da ima, takve potvrde nisu za pokazivanje.

E, sad, postaviti čoveka koji je nesposoban za vojsku na mesto ministra odbrane isto je kao da postavite Batu Gašića na čelo BIA, Gorana Vesića na mesto gradonačelnikovice ili Milovana Drecuna da vodi brigu o Kosovu.

Vučić je oko sebe okupio marginalizovane likove iz prošlih vremena, karakterne olupine, nenadarene egomanijake i luzere, dajući im šansu da budu sve ono što u normalnim okolnostima nigde ne bi bili. Zauzvrat, osim slavljenja vođe i slepe poslušnosti, traži da ti likovi povremeno pokažu svoju pravu prirodu, sve ne bi li ih poredili s Vučićevom blagošću u nastupu.

Ne znam za vas, ali ja sam još uvek pod dojmom one romantične skaske kad je Zoran Babić, poslanik Srpske napredne stranke, izjavio da se Vučiću divi i fizički i mentalno, a Vulin istog časa lansirao predlog da slike vrhovnog komandanta zažive u kancelarijama Ministarstva odbrane.

I još pamtim da je lane, kad je Pink promovisao novi državni udar jer su Albanci Vučiću zabranili posetu Kosovu, ludilom naoružani Vulin, pre nego će izmarširati iz studija, poručio:

„Ne pitajte kako ćemo reagovati ako ga napadnu.“

Kad u nastupu junačenja predsednik države izazove Đilasa, Jeremića, Obradovića i Bakića („svu petoricu“) na „ferku“, a onda se ispravi da ih nije zvao na tuču već da Vulinovoj tetki donesu lek, pitanje je hoće li Vulin u tom času biti pri sebi i hoće li reagovati na izvornog ili modifikovanog Vučića.

A kad Vulin sedne u tenak, zna se šta sledi…!

Nije smešno: mi definitivno jesmo taoci ludaka i nikad ne znaš kad će nekom od njih kvrcnuti u glavi!

P.S. Ovaj tekst pisan je dan nakon što je ministar prosvete Šarčević došao na TV N1 – da ode!