„Srbija je prokleta avlija. Ona Andrićeva u kojoj, opasani zidom, zajedno žive i grešnici i pravednici, i dželati i žrtve, i lopine i poštenjačine, i oni koji su uprljali ruke i ljudi čistog obraza…“.
Ovako je, doslovce, glasio pasus kolumne koju sam potpisao marta meseca 2003. godine u banjalučkom Reporteru. Je li se promenilo nešto za ovih sedam godina?! Jeste: ne pišem više za Reporter.
Naivno verujući, ne da mogu promeniti svet, ali da svakako mogu nekog da pokolebam ili makar zaintrigiram da kroz drugačije naočare baci pogled na državni projekat paranoje devedesetih godina, pisao sam kolumnu „Retrovizor“ u tabloidu „BLIC“ (o, da i to je postojalo), a zatim „Prokletu avliju“ i „U egocentru“ u banjalučkom i beogradskom Reporteru. Mnogi akteri tih kolumni, od kojih bi se većina ‘ladno mogla pojaviti u Hagu na klupi za optužene ili svedoke, svejedno, ostali su neosmuđeni od daha „kritičara“. Danas se grupno pozivaju na „rupe u sećanju“. Ne dotiče ih ni to što im, s vremena na vreme, mada sve ređe, neko poput mene „osveži pamćenje“.
Dugotrajna „Prokleta avlija“ u Reporteru donela je krajem devedesetih jednu kolumnističku inovaciju – dodatak na kraju svakog teksta u kome sam odbrojavao dane Slobodanu Miloševiću: (Ovaj tekst je pisan 4.729. dana vladavine Familije)! Kad bih u žurbi zaboravio ili kad bi zbog ograničenog prostora izostalo „odbrojavanje“, sledila je reakcija čitalaca: „A gde je kolumnin dodatak“?! Jeste to malo „vuklo“ na Dnevnik i Dnevnikov dodatak koji je RTS praktikovao tih godina, ali bio je i znak da čitaoci Reportera, zajedno sa mnom, odbrojavaju dane. Kolumna možda i nije bila čitana, ali su „kolumnin dodatak“ i odbrojavanje bili apsolutni hit. Sve dok Sloba nije abdicirao nakon što je Koštunicu pogledao u oči.
Koliko mi je bilo drago što je otišao Milošević, toliko sam patio zbog prestanka odbrojavanja, ali sam se opet šepurio, sav važan, kao da smo baš ja & „kolumnin dodatak“ srušili Familiju.
„A šta ćeš sad da pišeš„, pitali su me, kao da sam u tekstovima samo odbrojavao dane?! Pisao sam, nešto. Tu i tamo. Bez odbrojavanja.
„Kolumninog dodatka“ setio sam se kad su mi pre skoro godinu dana ljudi iz Danasa ponudili stubac svakog petka. Idealnom „žrtvom“ učinio mi se Tomislav Nikolić.
„Nisam se promenio, hoću u EU“, izjavio je pred Oli Renom najbolji đak Vojislava Šešelja, lider „naprednjaka“, političar kome je Evropa preko noći pukla pred očima i otkrila mu se, poput epifanije. Prethodnih 17 godina bavljenja politikom, i način na koji se on bavio i politikom i nama, proglasio je empirijskom nužnošću. Zablistao je novi Toma. E, pa, neće moći! Slučajno se tih dana baveći političkom pozadinom ubistva Zorana Đinđića, „iskopao“ sam podatak da je Nikolić i mrtvog Đinđića doživljavao kao svog neprijatelja: na jednoj konferenciji za štampu svoju omrazu je iskazao najavom iseljenja iz bulevara koji nosi ime po ubijenom premijeru. Preračunao sam i unatrag sabrao dane pa je u Danasu, jednog petka, ispod mog redovnog teksta osvanuo „kolumnin dodatak“ – ovaj tekst je pisan 786. dan otkad je Tomislav Nikolić obećao da će se iseliti iz Bulevara Zorana Đinđića! Ne baš na opštu radost, brojao sam iz nedelje u nedelju; svađao se i sam sa sobom, kad bi odbrojavanje iz nekog razloga izostalo; odbrojao 1.000. dan obećanja koji se nekako poklopio sa sedmogodišnjicom atentata na premijera i taman kad sam hteo da dignem ruke od brojanja – Tomislav Nikolić se iselio. Na konto svoje političko-finansijske zaostavštine je uzeo kredit od 400.000 evra i konačno „zapalio“ iz Bulevara Zorana Đinđića!
„A šta ćeš sad da pišeš“, reprintovali su pitanje od pre deset godina, neki meni dragi ljudi. Pa, pisaću, nešto. Tu i tamo. I odbrojavaću.
Recimo, Toma Nikolić je 4. jula 2006. godine u Kuriru obećao da će do kraja godine završiti Pravni fakultet! Ne zvuči loše: ovaj tekst je pisan 1.402. dan otkad je Tomislav Nikolić obećao da će završiti fakultet.
Kao što se neke se stvari ne dešavaju s razlogom, neke se dešavaju s razlogom koji nema veze s onim za koji mislimo da jeste. Nemam, naravno, iluzija da je Milošević otišao ili da se Nikolić iselio zbog „kolumninog dodatka“. Niti verujem da će neko novo odbrojavanje promeniti bilo šta. Ali me veseli da ponovo odbrojavam. Zato raspisujem javni tender za junaka budućeg „odbrojavanja“: argumentovane predloge možete preporučiti na sajtu Danasa ili na el. adresu slavisa.lekicŸgmail.com. Do čitanja. I odbrojavanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.