Tri incidenta

Često se ovih dana setim jedne stare naprednjačke izreke koja je od floskule postala pravilo: „Rad možda i jeste od čoveka napravio majmuna ali nema nikakve dileme da partijska knjižica od poslednje barabe može da napravi direktora javnog preduzeća ili čak i nečeg važnijeg!“

Ima, naravno, izuzetaka koji su tu da potvrde ovo nepisano pravilo a među njima bih izdvojio par primera kojima poslednjih dana ispra usta žuta drugosrbijanska ološ-elita.

Zorana Babića, diplomiranog mašinskog inžinjera iz Vrnjačke banje, bivšeg šefa poslaničke grupe Srpske napredne stranke, besmrtnog tvorca „vazduplohova“ i autora sintagme „svemirske godine“ pamtimo, recimo, i po izjavi: „Zapošljava i SNS, ali oni to rade 15 godina!“ Dve godine posle izjave kako „nema nevinih kada je reč o partijskom zapošljavanju,“ Babić će i sam postati nevina žrtva partokratije: sa radnim iskustvom uglednog partijskog bota i biografijom sportskog radnika i direktora u javnim preduzećima pobedio je na javnom konkursu za direktora „Koridora Srbije“. Vlada koja je imenovala Babića na tu funkciju nije objavila spisak ostalih kandidata sa konkursa, bodovnu listu, niti je obrazložila zašto se odlučila da baš Babić bude prvi pilot saobraćajne infrastrukture Srbije! Zlobnici, među kojima ima i onih koji su izgubili trku sa Babićem, tvrde da on u svom životu nije ni prošao pored građevinske mašine ali, Bože moj, ni Vučić nikad nije bio u raju, a opet ga obožavamo poput samog Boga.

Samo nekoliko dana kasnije, kolateralna šteta galopirajuće partokratije postala je i Simonida Kažić, koju je Vlada Srbije imenovala za v. d. direktora „Državne lutrije Srbije“. Simonida Kažić radila je na B92, BK televiziji, u nedeljnicima „Evropa“ i „Standard“, a 12 godina provela je na TV Pinku i to kao urednica, novinarka i voditeljka. U dostupnoj biografiji ne mogu se, izuzev možda imena, pronaći kvalifikacije koje su preporučile Simonidu za prvu personu jedne od najuspešnijih državnih kompanija: zavidnici dobacuju da nema čak ni molerski zanat.

Za razliku od dva prethodna kadrovska rešenja, lansirana, zvanično, na predlog Ministarstva privrede, Bratislav Gašić, član Predsedništva Srpske napredne stranke, odskočio je od ostalih kandidata zahvaljujući volji lično onog čija se ne poriče. Jedna od najkontroverznijih figura političke zbilje u Srbiji poslednjih godina, o Bati Santosu je a ne o Vučiću reč, koloritne biografije i upitnog obrazovanog statusa, zasela je u fotelju prvog obaveštajca države: cinicima koji su mesecima spinovali kako švercer, baštovan ili, pak, keramičar mogu najviše da dobace do ministra odbrane, time su i definitivno zapušena usta.

Ni sam nisam pametan zašto ova tri primera bodu oči stoci bezrepoj iz kruga „dvojke“? Zašto baš ova tri SNS pulena/ke, od njih 600.000 koliko naprednjački „pastiri“ tvrde da broji njihovo stranačko „stado“?

Inače, po toj računici, čak 6,7 odsto od ukupnog stanovništva Srbije članovi su SNS-a. Čak ni Jedinstvena Rusija Vladimira Putina ne može na crtu naprednjacima: sa svojih oko dva miliona članova čini tek 1,4 odsto od oko ukupno 144 miliona stanovnika Rusije. A ni Hrišćansko-demokratska unija Angele Merkel, koja ima oko 470.000 članova: kako Nemačka ima 80 miliona stanovnika, partija žene koja komanduje tokovima u Evropskoj uniji ima nekih 0,6 odsto ukupnog nemačkog stanovništva. Šta to govori o državi, političarima i narodu, napokon i njegovom poverenju u vođe, ja kad bih napisao, vi verovali ne bi!

Znam da uvek ima papana koji ovu igru brojki mogu dovesti u vezu sa večitom ovdašnjom glađu za poslom. Zato je ovo pravo mesto da ih podsetim da kod nas partokratije nema i da je, pre dve godine, u intervjuu za Nacionalnu poslovnu reviju, koju izdaju Ekonomski institut i Privredna komora Srbije, na pitanje koliku je štetu napravila dugogodišnja praksa partijskog zapošljavanja premijer Vučić odgovorio: „Ogromnu. Danas je ta praksa na nivou incidenta“.

Ni činjenica da je samo za prvih osam meseci SNS/SPS vlasti linearno otpušteno oko 3.000 državnih službenika koji nisu članovi stranaka vladajuće koalicije, ne ide u prilog onima koji bi samo da kevću i kleveću: na njihova mesta su došli uglavnom nestranački kadrovi, neki čak direktno iz pečenjara i sličnih ugostiteljskih objekata.

Ovome bih dodao i da je sentencu – „Ukoliko razmišljaš godinu unapred – posadi semenku. Ukoliko razmišljaš godinama unapred – posadi stablo. Ukoliko razmišljaš 100 godina unapred – podučavaj ljude. Ukoliko razmišlja o narednim izborima – zaposli članove stranke“ – osmislio lično Toma Nikolić.
Zbog takvih pojava dotični je i završio na ikoni u Bajčetini.

Zato sam duboko uveren, drugarice & drugovi, da će stupanjem na dužnost novog predsednika Srbije uočene nepravilnosti biti ekspeditivno uklonjene.

PS. Ovaj tekst pisan je 5189 dana od kako je u Beogradu zapaljena legalno izgrađena Bajrakli džamije i tri noći od kako je u Zemunu, uoči Ramazana, srušena nelegalno izgrađena džamija. Ne znam vama, meni počinioci – isti!