Vređanje razuma

Njegov stranački kolega, Milenko Jovanov, šef poslaničkog kluba SNS u Skupštini Vojvodine, pohvalio se javno partijskim drugovima kako ga ne interesuje šta misli „Jeremićev humanoidni hemoroid Nikola Jovanović“! NJihov partijski sabrat, Miloš Vučević, potpredsednik GO SNS, zaključio je da „Saša Janković najbolje zna koji su to tajkunsko mafijaški centri u Srbiji“ i javno ga nazvao – „njihovim pijunom“!

Kad se pomene javni dijalog u Srbiji, neko se uhvati za onu stvar, a neko priseti da se pre svega govori o jeziku dnevne politike koji obiluje uvredama, klevetama, nasilan je, prljav, ružan i kao takav – funkcionalan! Taj novi način „dijaloga“ koji su na političku scenu doneli radikali, a onda obogatili „naprednjaci“, danas ne ostavlja nijednu čovekovu vrednost izvan domašaja sablazni. Ove teške reči, citirane u uvodu teksta, pune značenja i smisla za onog ko ih izgovara, ostale su bez odgovora onih kojima su upućene. Čitava paljba uvreda, jer ovo nije puko brbljanje ili nešto nakon čega se možemo praviti da nije izgovoreno, pokrivena je tišinom. I sve je više uvreda koje doživljavaju sudbinu doskočice „žuti lopovi“ – toliko je česta u komunikaciji, da je postala „sterilna uvreda“!

Lično cenim da će me i najbolji prijatelj teško okarakterisati smernim u izrazu. Naprotiv, držim do (pre)jake reči. Čemu plaćam adekvatnu cenu. Kad bih se, recimo, drznuo i napisao da poslanik Đukanović ima takvu njušku da s punim pravom može tražiti odštetu od svojih roditelja, to bi, u prvom redu, bilo neprofesionalno a zatim i nekulturno! Kad bih se, recimo, javno upitao – „Zašto Jovanov ima prava da bira i bude biran, a majmuni ne?“ – bilo bi to novinarski nekorektno a onda i nepristojno! Kad bih se, recimo, okuražio, i zaključio da Vučević retko govori kad ima, a sve češće – kad nema šta da kaže, bilo bi to čak profesionalno korektno, ali ne bi bilo lepo.

Reči su, prosto, opasne i često mogu da znače više i drugačije od onog što smo hteli. I to je lekcija kojom naši političari nisu ovladali – da onaj koji govori uglavnom nema kontrolu nad tim šta te reči znače tom drugom. To što, najčešće, nisu ni gospodari svojih reči, može samo da znači da su retko svesni smisla toga što govore. A baš o tome bi posebno morali da vode računa ovde pomenuti „domaći plaćenici“, koji troše naš novac, sve ne bi li brinuli o opštem dobru i štitili nas od, gle paradoksa – takvih kao što su oni sami.

Ali, zašto bi to tangiralo Đukanovića, Jovanova i Vučevića, poslušnu stranačku boraniju: oni samo loše imitiraju lidera, redizajnera slobističke etikete „strani plaćenik“, avangardnog borca protiv lopova i mrzitelja i prvog psovača Srbije. Psovati se, znate, može i bez ružnih reči. Garantujem da retko čiji podanici trpe mobing i ruženje od strane gospodara, kao što je to slučaj sa građanima Srbije: sebične su lenčuge, kukaju i čekaju, ustaju u podne, tvituju iz toplih soba, filozofiraju a umeju da budu i ološ koji mrzi – ukratko treba im menjati svest. Svaki njegov javni nastup, osim patetikom i populizmom, obiluje negativnom energijom, sarkazmom i bahatošću prema neistomišljenicima, bili to novinari, javne ličnosti ili drugopartijci. Retorika mu je svedena na nadmenost, ruganje, kaljanje, devalviranje, nasrtanje na autoritet i ponižavanje. Dodatni je problem što njegove reči nemaju samo jezičku funkciju i nikada nisu samo reči: izgovorene u tempiranom trenutku i programiranom kontekstu imaju jaču simboličku snagu od hiljadu „činjenica“ pa i direktnog udarca u glavu. Mada ni udarci, pokazalo se na primeru aktivista Inicijative mladih za ljudska prava, nisu isključeni.

Opet, na kraju balade, uvređen je – Vučić! Tako uvređen, on koji je više puta izgovorio „Vučiću pederu“, nego svi njegovi mrzitelji, zajedno, najavljuje izradu spota – „Vučiću pederu“! Lično, mislim da je to suludo rasipanje državnog novca, jer zna Srbija: možete Vučića zvati pederom, on će opet biti predsednik! I obrnuto, podrazumeva se! No, ako zaista veruje da posprdni spot doprinosi relaksaciji govornog saobraćaja na domaćoj političkoj sceni, onda, jebi ga, ima moju podršku!

(P. S. Ovaj tekst pisan je 308. dana od kako je ekipa kompletnih idiota ušla u Hercegovačku ulicu. A Savamala postala ikona pravne države Srbije.)