U cik zore Ministar policije skočio je iza sna kada je njegov mobilni telefon zazvonio vrlo prepoznatljivom melodijom državne himne, kojom zvoni samo kada zove lično Predsednik.
– Zapovedajte, šefe! – javio se i stao u stav mirno pored kreveta.
– Da li si ti normalan! – čulo se urlanje Predsednika. – Pa šta si to uradio i ko ti je rekao da to uradiš?!
Ministar je počeo da podrhtava od glave do pete.
– Šefe, izvinite, ali moram odmah da kažem u svoju odbranu… nemoguće je da sam uradio bilo šta što Vi niste naredili! Ja radim samo po Vašim naređenjima!
– Pa onda, ko ti je naredio da hapsiš gradonačelnike? Je li, bre!? Kad sam ti to naredio?!
– A to je! – najzad je shvatio Ministar u čemu je problem, pa mu je čak malo i laknulo – Što se tiče gradonačelnika… Vi ste naredili tu akciju… kad ste rekli da su trojica gradonačelnika zloupotrebili svoj položaj… I mi smo njih odmah uhapsili!
– Tačno! To je bilo u redu! Ali sa svih strana mi javljaju da ste u međuvremenu sa njima trojicom pohapsili i sve ostale gradonačelnike u Srbiji! Ej, bre! A svi oni su članovi naše stranke! Pa da li si ti normalan!?
– Uh! – huktao je Ministar – Pa ja Vas… očigledno… nisam dobro razumeo! Auh! Ja sam shvatio… da je to… signal za akciju… I da treba da se pohapse svi gradonačelnici redom… Ooo, kako sam pogrešio! Oprostite, šefe, mislio sam da je to znak da je počela ona Vaša borba protiv korupcije, mafije i organizovanog kriminala…
– Ma šta ti imaš da misliš! Ko je tebe ovlastio da ti misliš! Ti, bre, treba da slušaš i izvršavaš moja naređenja, a ne da misliš! Ti kad misliš, nastaje katastrofa!
– Oprostite mi, molim Vas, šefe… ja sam samo hteo da Vas… obradujem…
– Ti si budala! Ona trojica gradonačelnika nisu platila… prilog za stranku i ostalo… za ovu godinu… i morali su biti kažnjeni za primer! A ovi ostali redovno plaćaju… njih nema potrebe da hapsimo… Za sada…
– Znam da ne igra nikakvu ulogu ali samo da napomenem… – oprezno je izustio Ministar.
– Sva privedena lica su potpisala priznanja…
– Ko je, bre, priznao… i šta? – iznenadio se Predsednik.
– Pa… svi ovi uhapšeni gradonačelnici… – pojasnio je Ministar – Sve su priznali! Mito, korupciju, provizije, nameštanje tendera, zloupotrebe položaja, naplaćivanje radnih mesta…
– E jesu budale, ti miševi! – neočekivno se nasmejao Predsednik. – Gle, odmah sve priznali… Koji miševi! Malo prpe i odmah propevali! Jake su mi to firme! E pa kad su već takvi miševi… Ti njih drži pod ključem još malo… A meni pošalji sva ta njihova priznanja… Da ja to malo prečešljam i izračunam ko je od njih više apio nego što je prijavio… Pa da im razrežem nove… priloge… Plus kaucija za izlazak… Bogami, ti jesi budala, ali ovo će na kraju ispasti dobra akcija!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
