Kad sam poslednji put slavio moju slavu, svetoga Jovana, bila je totalna katastrofa. Zbog nekog najnovijeg zakona o bezbednosti saobraćaja, više niko nije smeo da popije ni kap alkohola. Tako da je atmosfera na slavi bila kao kad smo sahranjivali babu Stanu. Svi su samo ćutali, gledali u sto, mrzovoljni, nadrndani, užas živi. Jedva su […]

Kad sam poslednji put slavio moju slavu, svetoga Jovana, bila je totalna katastrofa.

Zbog nekog najnovijeg zakona o bezbednosti saobraćaja, više niko nije smeo da popije ni kap alkohola.

Tako da je atmosfera na slavi bila kao kad smo sahranjivali babu Stanu.

Svi su samo ćutali, gledali u sto, mrzovoljni, nadrndani, užas živi.

Jedva su dočekali da se raziđu.

I onda se desilo da je moj Marko najavio da hoće da se ženi.

Sin jedinac, nije mala stvar!

Treba svadbu praviti.

Ali na samu pomisao da će mi gosti i na svadbi sedeti kao na parastosu, pao mi je mrak na oči.

Morao sam nešto hitno da preduzmem.

Setio sam se malog Radenkovog, taj dečko svašta zna i svačim se bavi, već dva puta je robijao u Zabeli.

Objasnio sam mu problem, kaže mali: Čika Rajko sve sam shvatio. Samo mi recite, je l vam više odgovara da su gosti mnogo veseli ili da se samo smeju?

Kažem mu ja: Sinko, ako ikako može, da budu veseli! I ne pitam šta košta!

I tako mi je mali nabavio neke roze tablete sa utisnutim sličicama, a ja sam ih poubacivao gostima u supu.

Posle je muzika pričala da u životu nisu svirali na veselijoj svadbi.

Opštenarodno veselje!

Prezadovoljni mi, prezadovoljni gosti.

Još se svi živi i zdravi dovezli kućama.

Tako da verujem da je bila prezadovoljna i saobraćajna policija.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari