Brendi

Nemo’ da mi vrdaš, to ti je tarifa!

Platiš pa možeš da slikaš dokle ‘oćeš!

Skroz do ušća!

A jes’ čudo neviđeno, a?!

Najveća na Balkanu!

Nema veće, provereno!

Pitaj Mikaila, on je proverav’o!

Ja mislim da je nema veće na svetu!

Al to nemoj da pišeš, čuvarima zabranjeno da pričaju za novine…

Šta namerno?!

A nismo namerno, dece mi, sve ti je ovo slučajno ispalo.

Mi smo ti uvek pomalo izručivali o’zgo s puta.

Pa smo posle doterivali i kamionima.

E posle je to postalo glavno mesto.

I to ne samo nama!

Ceo kraj, znači, najmanje deset opština.

Svi su tu doterivali.

A da vidiš što im je sad krivo!

Ovo čudo sada na našoj opštini, a njima – šipak!

Koliko je dugačka?

Pa brat – bratu trijes’ kilometara.

Minimum!

A ona je cela zatrpana, sve dole do ušća, moj brale!

I tek na ušću se vidi da je to reka!

Znam da ne veruješ!

Niko ne veruje, zato i jes’ tol’ko čudo!

I kažem ti, burazere, nema takve reke na Balkanu.

Od izvora do ušća zatrpana đubretom!

Svetsko čudo, šta da ti kažem!

To ti je sad naš brendi, jel’ se tako kaže…