Ja mislim da je moja tužba jasna, gospodine sudija.
Tražim da mi sve srpske televizije solidarno isplate odštetu za duševni bol.
Ali vidim da me niste baš potpuno razumeli.
Dakle, ja sam profesionalni teniser.
Godinama igram na turnirima, i dovoljno sam dobar da je beli sport postao moj životni poziv. Na svim takmičenjima pružam svoj maksimum, bez obzira na rezultat.
Nažalost, i pored velikog rada i truda, nalazim se na samom dnu ATP liste svetskih tenisera. Što je i dalje veliki uspeh za jednog tenisera.
A onda je počela ova medijska histerija!
Zahvaljujući uspesima moga kolege Đokovića i koleginica Jelene i Ane, sve televizije po ceo dan u svim vestima i u svim sportskim emisijama izveštavaju samo o tenisu!
Tenis pa tenis! Od jutra do mraka!
I to bi bilo sasvim u redu, da u toj svojoj euforiji ne pominju redovno i mene!
Nema turnira na svetu na kome sam učestvovao, a da istog trenutka sve srpske televizije nisu objavile kad sam izgubio i kad sam ispao!
Teško je to, gospodine sudijo, preteško.
Sramota me od roditelja, rodbine, prijatelja… Čak me je i devojka ostavila!
Niko ne voli gubitnike!
Lako je kolegi Đokoviću da mu objavljuju poraze, kad on, za razliku od mene, mnogo češće nekog pobedi.
A ja, nažalost, vrlo retko pobeđujem! A stvarno se trudim!
Dakle, gospodine sudijo, zamolio bih vas da uvažite ovu moju tužbu i presudite u moju korist.
Pa kad mi isplate odštetu da im to bude nauk za ubuduće.
Da sjašu malo sa nas tenisera!
Eno im fudbalera, košarkaša, rukometaša, odbojkaša, gubitnika na svakom koraku.
O pobednicima u drugim sportovima da i ne govorim…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
