Pošao sam jutros da kupim novine.
Ispred trafike stajao je jedan grmalj u parnom odelu i nije imao nameru da se skloni.
– Izvinite, gospodine – oslovio sam ga maksimalno ljubazno. – Da li bi bili ljubazni da se samo malo pomerite… da ja kupim novine… pa vi posle nastavite da tu stojite… ako vam tako odgovara…
Grmalj me je pogledao vrlo smireno.
– Gospodine, ovde se više ne prodaju novine. Ovde je sad novi fakultet!
I zaista, kad sam malo bolje osmotrio, na trafici je velikim slovima pisalo: Visoka škola za astrofiziku, manekenstvo i ugostiteljstvo.
Iz trafike je virio jedan sedi čovek koji je oko vrata nosio nekakvu lentu na kojoj je velikim slovima pisalo DEKAN, a digitron u desnoj ruci ukazivao je na tu i na poslovima blagajnika, i da verovatno lično naplaćuje školarinu.
Nije bilo drugog rešenja, krenuo sam do druge trafike po novine.
U toj trafici sedeo je jedan takođe sed čovek.
– Je l’ se vi upisujete u redovne ili u vanredne studente? Ili hoćete odmah doktorat? – upitao me je taj iskusni gospodin.
Ja se prenerazih.
– Šta vam je, čoveče – kažem mu ja – kakav vas upis spopao, kakav doktorat… samo pokušavam danas da kupim novine!
– Žao mi je – reče mi stari gospodin – ovo je sada Viša strukovna škola za keramičare, dimničare i dizajnere zvuka.
– Pa dobro bre, gospodine – morao sam da ga pitam – ako ste i vi fakultet, kao što tvrdite, gde vam je onda onaj grmalj u odelu što usmerava narod?!
– U pravu ste, gospodine – složio se stari – vidi se da se razumete u visoko školstvo… Nažalost, mi još nemamo akreditaciju… pa još nemamo ni portira… a nemamo ni prostorije, stolice, opremu, nastavni kadar i još neke sitnice… Ali mi smo u postupku akreditacije pa portira očekujemo već sledeće nedelje… A akreditaciju sutra…
Nisam imao izbora nego da krenem dalje niz ulicu.
Posle duge i naporne šetnje na kraju sam jedva našao trafiku u kojoj se prodaju novine.
Do kada, ne zna se…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
