Garderoba

Nosio sam ono što sam imao, a novo godinama nisam kupovao.

Jednom detetu patike, drugom trenerka, trećem jakna…

I tako godinama.

Onda je to počelo.

Sedeo sam jednog popodneva i čekao autobus, kada mi je čovek u prolazu spustio u krilo 50 dinara.

Bio sam potpuno iznenađen, i nisam stigao ni da reagujem.

I dok sam, zbunjen, držao dobijeni novac u ruci, gospođa do mene mi je ubacila u krilo 100 dinara.

Zaustio sam da je pitam o čemu se tu radi, kada su i ostali čekaoci autobusa spontano počeli da mi ubacuju novac u krilo.

Jednostavno sam zanemeo.

Šta da kažem?

Autobus je došao, svi su ušli, a ja sam, paralisan, ostao da sedim sa gomilom sitnine u krilu.

I dok sam grozničavo razmišljao šta se uopšte događa, i novi prolaznici su nastavili da mi ubacuju novac u krilo.

A njima su se pridružili i novopridošli čekaoci autobusa.

Ja sam najzad shvatio.

Izgledao sam kao klošar!

Međutim, u krilu mi se skupila solidna količina novca.

I od tada redovno sedim na autobuskim stajalištima.

Primaklo se vreme za nove patike, nove trenerke, nove jakne…