Izvinite, gospodine predsedniče, moja greška.
Meni se učinilo da ste vi izdali naređenje za ovu akciju.
Ja sam bio na pecanju, i zakasnio sam na početak Dnevnika.
Samo sam čuo onaj deo kad ste rekli da moramo stati na put sramnim i nekorektnim suđenjima.
Meni je to bilo dovoljno.
Odmah sam izdao naređenje našoj policiji i izvršena je opsežna akcija.
Meni se učinilo da smo na pravom tragu.
Znam da mi to sad nije nikakvo opravdanje, ali skoro sve privedeni su priznali.
Skoro svi, i to spontano. Nismo ih ni pipnuli. Sve su priznali.
Verujte mi, pa ne bih valjda nevine ljude držao u pritvoru da nisu priznali.
Mislio sam da ćete biti prezadovoljni, izgledalo mi je da ste predložili odličnu akciju.
Naravno da sam naredio momentalno puštanje, čim ste me zvali.
I po vašem naređenju oni su već sprovedeni na svoja radna mesta.
Svestan sam da je mojom greškom izazvan totalni kolaps.
Ali verujte, mislio sam da je to vaša akcija i doživeo sam to kao vaše naređenje.
Kriv sam, predsedniče, kaznite me.
Mojom greškom je došlo do kolapsa u srpskom pravosuđu.
Ali, kako sam mogao da znam da se vaše izlaganje odnosilo samo na fudbalske sudije…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.