Zbog dugogodišnje nezaposlenosti na kraju sam morao da prihvatim posao sudskog izvršitelja.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
I pokucao sam na prva zadata vrata. Otvorio mi je jedan grmalj u treger-majici.
Posao je posao.
– Gospodine Mitre Mitroviću, ja sam sudski izvršitelj Srboljub Srbljanović i došao sam sa namerom da rešimo način izmirenja vašeg ogromnog duga za komunalije…
Grmalj me je pogledao neopisivim pogledom.
– Šta reče, mališa?
Posao je posao. Povisio sam glas.
– Gospodine Mitroviću, ja sam sudski izvršitelj Srboljub Srbljanović i došao sam…
Iznenada su se negde u prizemlju otvorila vrata i prolomio se dubok muški glas.
– Ma je li to gore Srboljub Srbljanović!? Pa tebe ja tražim, tico…
Uskoro nam se pridružio čovek iz prizemlja.
– Jesi li ti Srboljub Srbljanović iz Marinkove bare? – uperi u mene prstom.
– Jeste, otkud znate… – nije mi bilo svejedno.
– Slušaj ti Srboljube Srbljanoviću! – prodera se čovek. – Tražim ja tebe, tico, mesecima… A kad god dođem, ti na terenu!
– Ama, ko ste Vi?! – pitao sam novopridošlog.
– Dobro, ako hoćeš baš po propisu… Dakle, gospodine Srboljube Srbljanoviću, ja sam sudski izvršitelj i najzad sam Vas našao sa namerom da rešimo način izmirenja vašeg ogromnog duga za struju…
Iznenada se umešao i moj grmalj.
– Ček, ček! Stanite, bre, malo! Koji si moj sad pa ti!? – ustremi se na pridošlicu.
– Šta to tebe briga! – odbrusi mu on. – Vidiš da se obraćam ovom sudskom dužniku!
– Ja sam sudski izvršitelj! – pobunih se ja.
– Svašta je danas moguće, burazere… Nego, da se vratimo na posao… Dakle, gospodine Srbljanoviću, ja sam sudski izvršitelj Petar Petrović i nameravam…
– Petar Petrović!?! – odjednom se prodera grmalj. – Pa tebe ja vrebam od Đurđevdana! A vidi ti njega! Sakrio se u mom komšiluku! I promenio pločicu na vratima, sunce ti žarko! E pa, došla maca na vratanca, i to bukvalno!
Grmalj je prišao čoveku i odigao ga od zemlje.
– Dakle, gospodine Petroviću, ja sam sudski izvršitelj Mitar Mitrović, i nameravam da rešimo način izmirenja vašeg ogromnog duga za grejanje…
Situacija je postala prilično napeta.
Pa smo bili prinuđeni da sva trojica odemo na pivo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
