Više mi je dosadilo da idem na bezbrojne uzaludne razgovore za posao.
I bivam redovno odbijen.
Pozvao sam svoga Teču.
– Treba da idem na razgovor za posao… u Javno preduzeće… pa sam mislio…
Teča me je razdragano prekinuo.
– Hvala bogu da si se opametio! Od kada ja tebi govorim: učlani se, sinko, kod nas u stranku, i sve će ti biti lakše. E fala bogu da si i ti to najzad shvatio.
– Nisam te za to zvao – sad sam morao ja njega da prekinem. – Ti znaš moje mišljenje o tome. Neću i ne želim da se učlanjavam u bilo koju stranku samo zarad lične koristi. Mislim da čovek treba da se bavi politikom za opšte dobro i zbog unapređenja svoje zajednice a ne zbog sebe.
– Pa šta onda uopšte hoćeš od mene? – zbunio sam Teču.
– Da pođeš sa mnom! – najzad sam otvorio karte. – Ti si dugogodišnji član vladajuće stranke… pa sam nešto mislio… ako se ti malo zauzmeš za mene… kažeš koju reč…
I tako smo Teča i ja otišli u zakazano vreme na razgovor za moj posao.
Teča je prvo malo popričao u četiri oka sa šefom prijemne komisije, pa je otišao do Rukovodioca ljudskih resursa, pa do Direktora sektora, a nije mu bilo teško ni da potraži i Generalnog lično.
Bio sam mu beskrajno zahvalan i prvi put posle dužeg vremena u meni se probudila nada.
Sa nestrpljenjem sam dočekao plavi koverat sa rezultatima konkursa.
Kad sam ga otvorio, nisam mogao da verujem svojim očima.
Bio sam ponovo odbijen.
Na to mesto primljen je moj Teča.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
