Lopov

Uzeo sam iz dvorišta jednu deblju motku i polako se ušunjao u kuću.
Imao sam šta i vidim – jedan mlad momak je preturao po fiokama u spavaćoj sobi!
– Šta to radiš, sunce ti kalaisano! – proderem se ja iz sve snage.
ali je samo seo od straha.
– Pa sram te bilo, lopove jedan, mene si našao! – urlao sam ja i mahao motkom.
Dečko je počeo da se trese i muca.
– Molim vas gospodine, nemojte tući, neću više nikad!
– Ma odraću te od batina, mangupe! – besneo sam ja po sobi. – I šta si ti uopšte tražio ovde?!
– Pa… pare – promucao je lopov.
Tu sam morao da se nasmejem.
– E pa, dečko, u ovoj kući nema ni prebijene pare! Ala si se zeznuo mali! Loša procena!
Tada mi pogled pade na našu natkasnu. Kad tamo, stoji sto evra!
– Je li bre!? – povisih glas. – Gde si ovo našao?!
– Pa… u ženskom rublju – priznao je lopov.
Odmah mi je sve bilo jasno. Žena! Vidi ti nje! Krije od mene pare!
E pa nećemo tako!
– Slušaj mali – obratio sam se lopovu. – Da se mi nešto dogovorimo. Ja tebe neću tući, neću te voditi u policiju, ništa ti neće biti… Ali moraš nešto da mi pomogneš…
I tako smo lopov i ja našli još 5.000 dinara i 230 evra.
Dečko stvarno profesionalac, svaka mu čast…