Žena je prva primetila. Ona uvek prva primeti.
– Pobogu, čoveče, šta ti je to sa ušima!?
Opipao sam uši i osetio da nešto nije u redu. Požurio sam u kupatilo i pogledao se u ogledalo. Imao sam šta da vidim. Uši su mi strašno porasle, zašiljile se i dobile neku tamnu boju.
– Moraš odmah kod lekara! – insistirala je žena.
– Ne dolazi u obzir! – bio sam odlučan. – Ništa me ne boli i sigurno će proći.
Ali, nije prolazilo. Tačnije, bivalo je sve gore i gore.
– Rekla sam ti da ideš na vreme kod lekara – zvocala je žena. – Klempo klempavi!
Hteo sam da joj nešto odbrusim, ali sam se sledio od užasa. I njene uši su porasle i štrčale uvis! Bez reči sam joj doneo ogledalo. Samo što se nije onesvestila.
Morali smo nešto da preduzmemo. Žena je našla stare vunene kape, natukli smo ih preko ušiju i požurili u bolnicu. Na ulici je sve vrvelo od ljudi i žena sa natučenim starim vunenim kapama, i svi su uspaničeno negde jurili. Očigledno, u našem smeru.
A pred bolnicom se već formirao ogroman red starih vunenih kapa koje su nešto čekale i negodovale. Najzad se pojavio i jedan lekar, sa natučenom belom kapom i megafonom u rukama. Govorio je o teškoj političkoj situaciji u zemlji koja je, izgleda, dovela do pojave nove, nepoznate bolesti.
– Svi oboleli građani imaju iste simptome – vikao je lekar. – Glavni simptom te strašne nove bolesti je nezadrživo povećavanje ušiju.
Lekar je naglo skinuo kapu.
– Evo, pogledajte, i ja imam velike uši!
– I ja, i ja, i-ja, i-a, i-a, i-a… – odjekivalo je sa svih strana zemlje Srbije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
