Predsednik je pozvao Ministra policije na vanredni sastanak.
– Zvao sam te da hitno rešimo ovaj novi problem – bio je direktan Predsednik. – Direktor policije!
– Ovaj, šefe, to jeste problem… – počeo je da muca Ministar policije. – Ali… ne znam tačno… kako bih Vam ja mogao pomoći… Vi do sada nikad ni za šta niste mene pitali za bilo kakvo mišljenje…
– Ma ne pitam te ni sad za mišljenje, budalo! – prekinuo ga je Predsednik. – Nego ti pričam o problemu! Na glas razmišljam… ako ti je tako lakše…
– Lakše mi je! – bio je iskren Ministar policije.
– Moram priznati da nisam očekivao da ću ovo ikada doživeti – nastavio je Predsednik da na glas razmišlja – Niko neće da prihvati funkciju direktora policije! Ej, bre! Niko! Jednog zovem, kaže da je teško bolestan, skoro na samrti… Zovem drugog, kaže da je već predao za penziju, i kupio štap za pecanje… Zovem trećeg, taj mi se do dana današnjeg nije javio!
– Ako dopustite, Predsedniče – iskoristio je Ministar napetu tišinu – najverovatnije to ima veze sa… dosadašnjim smenjivanjima direktora policije… Da bismo ih smenili, mi moramo da ih dobro oljagamo, ispljujemo, optužimo, provučemo kroz blato, tabloide… što je neminovan postupak kad nekog moraš da smeniš… I valjda se sada svi plaše da će… i oni tako proći… u budućnosti…
– Ma baš me, bre, briga šta oni misle! – iznervirao se Predsednik. – Ja sad treba da razmatram da li se te primadone plaše smenjivanja! Pa naravno da će biti smenjeni ako ne rade kako treba da se radi! Dovoljan im je primer ovaj poslednji… odlazeći direktor! Možeš misliti šta je njemu palo na pamet… da izjavi kako su njegovi inspektori pošteno radili svoj posao i po propisu hapsili kriminalce i dilere… Ko je njega, bre, postavio da on procenjuje bilo šta! I govori bilo šta! Kad sam ja rekao da su inspektori pogrešno hapsili i svaki moj direktor policije treba da kaže da su pogrešno hapsili! I da odmah suspenduje inspektore a nepravedeno uhapšene, naravno… oslobodi…
– Sve ste potpuno u pravu – slagao se iz sve snage Ministar. – Ja sam odmah, kad ste samo nagovestili vaše nezadovoljstvo, odmah poslao direktora policije na vanredan odmor… do rešenja za penzionisanje…
– Naravno da si to uradio – ponovo ga je prekinuo Predsednik. – Kad sam ti ja rekao da tako uradiš! I zato si između ostalog ti dobar ministar… Nego da pređemo na stvar… Ja sam dugo razmišljao šta da radim zbog odbijanja i neposlušnosti ovih pandurčina… I odlučio sam da na mesto direktora postavim onoga kome jedino verujem i u koga imam potpuno poverenje…
– Šefe! – otelo se Ministru policije – Dragi, voljeni moj, šefe! Pa ja nisam u životu dobio… veći kompliment! I nisam u životu… bio ovako srećan! Naravno da ću ja preuzeti i mesto direktora policije…
– Ma šta ti to baljezgaš, budalo! – proderao se Predsednik. – Kakav ti, šta lupetaš, otkud ti samo ta idiotska ideja da tebi verujem! Novi direktor policije biću… ja! ‘Aj’ sad, piši rešenje i saopštenje, neka to bude na naslovnicama svih naših novina… A sutra ujutru mi postroj policiju na smotru… I napravi mi spisak onih inspektora… što hapse kriminalce i dilere… bez odobrenja…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
