Sekretar Opštinskog odbora vladajuće stranke Prokuplja zatekao je u stranačkim prostorijama vidno zabrinutog predsednika Opštinskog odbora.
– Šta se desilo, šefe? – pitao ga je sa vrata.
Predsednik Opštinskog odbora samo je huktao i uzdisao.
– Jesu li svi zdravi u familiji? – za svaki slučaj je priupitao sekretar.
– Ma zdravi su! – povisio je glas predsednik. – Ali ja teško da ću ostati zdrav posle ovoga! Stiglo nam je naređenje iz vrha stranke za izbor novog gradonačelnika!
Najzad je sekretar shvatio prirodu problema.
– Ovaj… pa da li je moguće… mislim… da tebe nisu predložili… – saosećao je sekretar. – Ja stvarno ne znam člana koji je više doprineo našoj spektakularnoj pobedi na izborima! Pa mi smo bre uzeli sedamdeset posto! A ti si lično i personalno vodio celu kampanju! Neverovatno šta nam rade iz Beograda!
– Ma nije samo to problem – ponovo je počeo da uzdiše predsednik. – Još je veći problem!
– Auu… – dodatno se zabrinuo sekretar. – Koga li su nam… odredili za gradonačelnika?
– Mog Mikicu! – ispalio je predsednik Opštinskog odbora.
Sad je sekretar bio potpuno zabezeknut.
– Čekaj malo… – pokušavao je da shvati. – Predložili su da izaberemo za novog gradonačelnika… tvog sina Mikicu?
– To ti pričam! – potvrdio je Predsednik. – Naređeno nam je da Mikica bude naš novi gradonačelnik… Umesto mene!
Sekretar je najzad potpuno shvatio situaciju.
– Pa dobro šefe… nije propast sveta… Mi smo ionako stavili tvog Mikicu na izbornu listu… na tvoj predlog, ako se sećaš… Jer su nam naredili da podmlađujemo kandidate… Sad očigledno podmlađuju i gradonačelnike… Šta je – tu je…
– E ovo ti nisam onda rekao – počeo je iznenada da šapuće predsednik. – Pošto, kao što znaš, baš i nismo imali mlađih kandidata, a i one koji smo imali učlanili su se isključivo da budu neki funkcioneri… ja sam ubacio reda radi moga Mikicu… Za tu priliku… malo sam mu… podigao godište…
– Ček, ček… – pokušavao je da shvati nove okolnosti sekretar. – ‘Oćeš da kažeš… da je Mikica nešto mlađi nego što smo prijavili…
– Mnogo mlađi! – ponovo je eksplodirao predsednik. – Napisao sam da ima dvadeset četiri godine, ali on sad u novembru puni tek četrnaest!
– Ko bi rekao! – čudio se sekretar. – Baš izgleda… staroliko… A to onda znači… da nije završio, kako smo napisali, Pravni fakultet?
– Ma kakav fakultet, tek je u osnovnoj školi!
Zavladala je napeta tišina.
– More, znaš šta, šefe – progovorio je najzad sekretar. – Mi nemamo drugog izbora nego da postupimo po naređenju… i izaberemo Mikicu za gradonačelnika. Ako bi se ovo pročulo, leteli bi iz stranke i ja i ti! Zato ti lepo za izbornu sednicu obuci Mikicu u neko odelo, stavite mu kravatu… A, srećom, zbog ove epidemije svi moramo da nosimo maske… Pa ćemo onda pod maskama da izaberemo Mikicu za gradonačelnika, a tebe za njegovog zamenika. Nema šanse da neko nešto primeti! E posle Mikica više ni ne mora da dolazi u Opštinu. Na primer, objavićemo da je gradonačelnik otišao na… edukaciju… A ti ćeš kao zamenik raditi njegove poslove… Uostalom, tako funkcioniše godinama u Beogradu, tamo imaju samo zamenika, pa što ne bi moglo i kod nas u provinciji!
– E ovo ti je odlična ideja – oraspoložio se predsednik. – Sazivaj sednicu Skupštinu opštine! Maske pod obavezno! A ja odoh da kupujem Mikici odelo i kravatu… Valjaće mu, na kraju krajeva, odelo kasnije za malu maturu…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
