Urednik Zabavnog programa Javnog servisa osećao je izuzetnu tremu zbog hitnog poziva kod Direktora.
Nije bilo sumnje da je razlog poziva bio upravo završeni novogodišnji program. Kroz glavu mu se munjevito odmotavale sekvence celog programa u pokušaju da uoči neki ozbiljniji propust.
Ove godine je bio posebno pažljiv, a dobio je i jasne instrukcije. Svi planirani učesnici programa morali su da budu politički podobni i jasno izražene lojalnosti Vladajućoj stranci.
Program je bio vrlo jednostavan i godinama potpuno identičan. Pevači su pevali narodne i popularne pesme, glumci su izvodili odobrene skečeve, voditelji su govorili pripremljen tekst. Jedina inovacija ove godine na koju je bio posebno ponosan bili su vojnici u uniformama koji su u početku marširali po studiju, kasnije su se izmešali sa učesnicima i izvođačima. Da nije tu možda nastao problem? Možda nisu trebali i oni da pevaju? I da nije trebalo zvati i policiju? Ali u dobijenim instrukcijama je jasno pisalo, što više vojnika, što više patriotizma i patriotskih pesama…
Već je stigao do direktorove kancelarije i nije se moglo nazad. Zakucao je i ušao.
– A dovukao si se najzad! – prodrao se Direktor čim ga je ugledao.- Pa možeš li da mi odgovoriš… da li si ti normalan?!
Urednik je prestravljeno ćutao.
– Objasni mi, stvarno me zanima, da li si ti normalan? Pa jesi li ti svestan kakvo si sranje napravio? Jesi li uopšte svestan!?
– Ovaj, direktore, ja se zaista izvinjavam… ali… nisam svestan… o čemu se tačno radi…
– O pesmama, budalo! O pesmama koje su pevane u novogodišnjem programu! Ti si bio za to zadužen! Ti si pravio izbor!
– Ali… sve su pesme… proverene… – branio se Urednik. – Ne znam šta je…
– Ne znaš šta je!? A ko je dopustio da se u ponoć peva „Moji su drugovi biseri rasuti po celom svetu“?! Je li, bre, budalo?!
– Pa… to je… Bajagin veliki hit… svi ga vole…
– Ma kakav hit, kakvi bakrači! Ti si bre pustio u sred novogodišnjeg programa pesmu koja govori o iseljavanju mladih! Ej, bre! Pesmu o iseljavanju i to u ovoj situaciji kad nam svi odoše iz zemlje, i kad se Vlada zalaže iz sve snage da se mladi ne iseljavaju! A šta radi Javni servis za vreme te Vladine akcije?! Veliča iseljavanje! Peva o iseljavanju!!!
– Ali to je stara pesma…
– Šta me briga što je stara! Sad je politički potpuno neprihvatljiva! Pa meni zvoni mobilni od ponoći do sada! I ne pitaj ko me sve pita, kako smo to smeli da pustimo!
– Jao direktore… ja sam očigledno pogrešio… moja greška… Verujte, menjao sam tekstove svuda gde sam primetio… Čuli ste da je čak i ona stara narodna „‘Ajde, Jano, kuću da prodamo“… promenjena u „Ajde, Jano, kuću da ne damo“… Sve zbog situacije na Kosovu i iseljavanja…
– Hvala bogu da si tu pesmu promenio! Inače bi nas dvojica već bili… ko zna gde… Ali ove „bisere rasute po celom svetu“… mogao si na primer da promeniš u „Moji su drugovi biseri skupljeni u srpskom svetu“… ili … „biseri nanizani u srpskim zemljama“… Ovako… ti se možeš smatrati suspendovanim… A sa mnom… biće… kako odluče…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
