O klupama i poverenju

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Budi mi dozvoljeno, dragi Slobo, da predpostavljamo sta bi sledilo .. Deda kasljuca, pod vatrom, rumen u licu._Premijerka: Nahledjeni ste, dedice?- Nemam grejanja, nemam ni para.._ Bez brige, imam je lepu doktoricu, vodila sam je u Kinu, spavale smo u najskupljem hotelu._Ali, Premijerko, ja nemam pare._To me se ne dotice, ja samo nudim..- Znate i moje komsije ne placaju , ne mogu da se greju..- Meni je sve svejedno, razumete? -Razumem, ali to povecanje penzija ce stici , ihaj, kad mi budemo gotovi..- Nisam gledala detalje i termine, ponavljam, mi u Vladi imamo nas zajednicki stav.- Dobro, ali sneg.. Videcu sa svojom lepom doktoricom, svi joj se dive, dobra je ko metak, grrr, jos kad se digitalizujemo, pa beba, vidite, sve je i kod mene borba, pa Dedinje, uselenje, bazen…vidite , sve nas to kosta, ali ja se ne zalim, uvek zasucem rukave od kaputa u kolorima, a imam ih toliko, vidite, koliko samo rukava, boja, sve moram da uskladim! A vi samo te neke penzijice, parice, pare, te zima, te nema povisice.. Strpite se, imajte veru u mene, nezavisnog , nebiranog od vas, verujete u vanstranackog politicara/ carku/ varku/ arku/rku/kuku/lele…