Dok sam putovao po svetu, put me je naneo u neku nepoznatu zemlju. Nisam znao kako se zove jer to nigde nije pisalo, a nije bilo ni granice, carine – ništa. Samo sam primetio da jedino ja idem u tom pravcu.
Dugo mi je trebalo da stignem do nekog grada. Grad kao grad, ljudi bezbrižno šetaju ulicama, nasmejani i raspoloženi. Gladan i umoran, potražio sam prvi hotel. Ali hotel nije radio. Pokušao sam da kupim cigare u trafici, ali ni ona nije radila. I prodavnica je bila zatvorena. U celoj ulici ništa nije radilo. Zaključio sam da je neki državni praznik.
Ipak sam proverio kod jednog starijeg gospodina.
– Ti si očigledno stranac – zaključio je stari.
– Inače bi znao da nije praznik… Kod nas jednostavno niko ne radi.
To je bilo baš neobično.
– Mi smo ti, sinko, svi u penziji – objasnio mi je stari gospodin.
Tek tada sam uočio da su svi ovi bezbrižni, nasmejani i raspoloženi prolaznici u stvari ljudi u poznim godinama. Zainteresovao me je taj fenomen. Naročito me je interesovalo gde su mladi.
– U našoj zemlji nema mladih – reče starac.
– Mladi su se odavno iselili i žive širom sveta… Evo, moja deca i unuci su na Novoj Gvineji!
To reče i izvadi iz novčanika slike svojih iseljenih potomaka. Vrlo simpatičnih.
Ali, od nečeg se mora živeti?
– Mi imamo divnog Premijera! – ozario se starac.
– On brine o nama. Svi redovno dobijamo hranu, lekove, sve što želimo… I sve to potpuno besplatno!
Zvučalo je zaista idilično.
– Moja deca me ismevaju – požalio se starčić.
– Kažu da bih odavno umro od gladi da mi oni redovno ne šalju pomoć. Ali, to nije istina! Mene hrani moj Premijer!
Jedva se nekako smirio. Interesovalo me je čime se stanovništvo bavi.
– Uglavnom šetamo. To najviše volimo. Šetamo, sretnemo nekog poznatog, sećamo se starih vremena… Odemo ponekad u park na partiju šaha i domina… I redovno gledamo televiziju!
Šta li gledaju?
– Našeg Premijera – ozari se starac. – Našeg dobrotvora!
Stari je ponovo izvadio novčanik i pokazao mu sliku Premijera. Vrlo simpatičnog.
Imao sam još pitanja, ali je stari morao da krene. Počinjao je TV program.
Ja sam nastavio svoj put. Ali mi se ta divna zemlja urezala u sećanje.
Jedva čekam da se penzionišem, pa da se tamo nastanim…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
