Gradonačelnik je bio ljut kao ris.
– Kako su svi saznali za konkurs?! – vikao je po kabinetu.
Zamenik je slegao ramenima.
– Šefe, ja sigurno nisam nikom rekao… majke mi…
– Pa ako ti nisi rekao… ko je rekao!?
– Jedino ako nije Caca sekretarica… kad je kucala…
– Ko je da je, gotovo nam je sad! – Gradonačelnik je odmahnuo rukom. – Lično sam izmislio nepostojeće radno mesto u Opštini za Ministrovog pašenoga… sve je bilo dogovoreno… I šta sad da radim!? Stigle su 124 prijave!
– Šefe, ja ne kapiram u čemu je toliki problem… – usudio se Zamenik – Mi primimo, kao i obično, samo onoga koga mi hoćemo… i baš nas briga za ostale… To smo do sada radili bezbroj puta… Šta je problem?
– Ama, znaš li ti ko je mene do sada sve zvao zbog tog konkursa!? I ko se sve prijavio!? Žena direktora Mirkovića… svastika savetnika Petrovića… ćerka predsednika upravnog odbora Žunića… Sve najugledniji članovi naše stranke!
– To mora da se Ministrov pašenog hvalio u stranci da će dobiti posao u Opštini… pa svi čuli! – sinulo je Zameniku.
– To će biti najverovatnije! – složio se Gradonačelnik. – Ali to mi neće ništa pomoći! Ja sam Ministru čvrsto obećao…
Zavladala je napeta tišina.
– Pa onda da odmah primio Ministrovog pašenoga – najzad progovori Zamenik.
– Dobro, to se podrazumeva… – složio se Gradonačelnik. – A ostali?
– A ostale… da primimo… kao njegove pomoćnike!
Gradonačelnik se momentalno ozario.
– Dobra ideja… kao ideja. Ali… kako da odjednom primimo… 124 pomoćnika… nekom… ko ni sam nema šta da radi… Kako to da pravdam?
– Pa… šefe… ako ste već izmislili radno mesto… izmislite za to radno mesto… i povećanje obima posla!
I problem je bio rešen.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
