Opklada

– Kao što sam i predvideo, kone, moja stranka je razbila na izborima! Apsolutna većina! Najjači smo i najbolji smo ! Zato te ponovo ljubazno pozivam da se lepo učlaniš kod nas i budeš sa pobednicima!

– Hvala tebi na ponudi, dragi komšija – zahvalio sam se po ko zna koji put. – Ali ja stvarno ne vidim šta bih ja imao od toga?

– Kako šta?! – reagovao je komšija Đorđević. – Pa mi smo bukvalno… svuda! Gde god ti šta treba, u svim državnim i javnim preduzećima, svuda su naši članovi! Ja mogu, bre, da završim svaki posao… za tili čas!

Sam je to tražio.

– Dobro, kad ti tako kažeš… hajde da se kladimo! – predložio sam ja. – Evo, na primer, ko će pre od nas dvojice da dobije u opštini dozvolu za tezgu, u katastru izvod svojih nepokretnosti, a u Domu zdravlja uput za kardiologa. U tri stotine evra!

– Da nije mnogo trista evra – pokolebao se komšija Đorđević.

– Pa ako su tri službe u pitanju… mora trista evra! – bio sam uporan. – A plus ako ti pobediš momentalno se učlanjujem u tvoju stranku!

Komšija je pružio ruku, rukovali smo se, presekli smo, i odjurio je pun elana.

Posle tri dana pozvao sam komšiju na kafu.

– Kako ide, kone? – pitao sam ga kad je seo. – Jesu li ti tvoji već završili sve za opkladu? Da vadim pare?

Nešto mi se komšija skunjio.

– Ništa se ti ne brini… To je skoro gotovo! Moji u opštini su mi rekli da će sve biti gotovo odmah posle odmora, u katastru im je trenutno pao sistem, a u Dom zdravlja ne može da se uđe… ali i to će biti uskoro!

Ja sam polako izvadio i poređao po stolu dozvolu iz opštine, izvod iz katastra i uput iz Doma zdravlja.

– Pa… kako? – bio je šokiran komšija Đorđević.

– Ako ne znaš, bolje da ne znaš, dragi moj komšija. Samo bih te zamolio da mi što pre doneseš tri stotine evra opklade… Jer treba da pokrijem troškove od ovih tvojih članova…