Poštovani Haški tribunale,
Javljam vam se sa malim zakašnjenjem da bih pojasnio jednu očiglednu zabunu koja nanosi ljagu mome čestitom imenu i delu.
Ja sam se, gospodo sudije, još pre godinu dana dobrovoljno javio i podigao tu, vašu, presudu za ratne zločine i etničko čišćenje, tako da nije bilo razloga da šaljete poternicu i pretite mi po svim mogućim medijima!
Ja sam visokomoralan Patriota i svestan sam svoje dužnosti prema Otadžbini, bez obzira šta mi mislili o vama.
Dakle, uzeo sam vašu presudu i pošao da se dobrovoljno predam na odsluženje kazne.
Naravno, bilo je neophodno prvo da se spakujem za put.
U stanu sam našao samo čarape, pa sam morao da krenem u potragu za ostalom garderobom.
Ispostavilo se da su mi kravate u vikendici, džemperi u vili, pantalone u kući, cipele u hacijendi, odela na ranču, a donje rublje sam, nećete verovati, jedva našao u mom hotelu na Jadranskoj obali!
Sve u svemu, za pakovanje sam potrošio tri meseca, jer su mi stambeni objekti na različitim i udaljenim lokacijama i prilično su velike površine.
Zatim sam pristupio pozdravljanju sa porodicom.
Nevenčana bivša žena je bila službeno odsutna, pa sam se pozdravio sa vanbračnom sadašnjom ženom i razvedenom bivšom ženom i usput sam se venčao sa jednom prijateljicom za uspomenu, što mi je sve skupa odnelo još tri meseca.
Zatim su na red došla deca i dok sam ih, da prostite, navatao, otišla su još tri meseca!
Međutim, najviše vremena izgubio sam na primanju odlikovanja.
Svaki drugi dan dobijao sam razna priznanja i nagrade brojnih društvenih i crkvenih organizacija, u čemu je posebno prednjačila naša patriotska Vlada i naša herojska Armija.
I tom prilikom sam definitivno oštetio svoje junačko zdravlje, tačnije rečeno, stradala mi je kičma. Doktori misle da je količina, a bogami i težina dobijenog ordenja, dovela do teškog oštećenja kičme, takozvanog ušinuća, pa sam morao na hitno i ozbiljno lečenje.
Tako da sam već nekoliko meseci na intenzivnoj rehabilitaciji u jednoj prijatnoj banji, ali sva je prilika da ću ostati trajno oštećen. Do kraja života neću smeti da ponesem ni jedan jedini orden teži od dva kila!
To vam je prava istina o razlozima moga zakašnjenja.
Zato vas molim da povučete sve poternice i pretnje i da se još malo strpite.
Neki vajar je dobio direktivu da napravi moj spomenik, pa moram da mu, ovako bolestan, poziram.
Ali ništa mi nije teško za moj narod!
Dakle, kad završim sa svojim patriotskim obavezama, i ako me zdravlje posluži, dolazim odmah na izdržavanje zatvorske kazne.
Časna oficirska!
General
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
