Partnerstvo za mir

Ih, vojsku! Mi se siti ismejasmo. Pa Srbi se rađaju u uniformi, moj brale!

Ovi ošišani samo ćute i gledaju. Vidi se da su zajebani.

Prvo hoće da vide šta znamo.

E, tu mi napravimo opštu uzbunu, pa izvedemo združenu vežbu, pešadija, artiljerija, oklopne. Super vežbu, da se smrzneš.

Ovi ošišani mrtvi 'ladni. Kaže jedan, jel' se to snima neki film iz Drugog svetskog rata.

Kao, nemojte da vam eksplodira to oružje, nego ga bolje vratite u muzej iz koga ste ga uzeli.

Posle 'oće da vide našu avijaciju. Izguramo sve iz bunkera.

Ponovo onaj jedan, on im je valjda najduhovitiji, kaže, mora da imate mnogo komaraca kad ih toliko zaprašujete. Mada, kao, treba imati i poljoprivredne avione, vi ste poljoprivredna zemlja.

Odemo na kraju do reke. Što ste ofarbali turističke brodiće u zeleno?, pita onaj zajebant.

Tu se mi iznerviramo. Počnemo da im pričamo o našoj ratničkoj prošlosti.

Oni sve pažljivo saslušaju. Vi ste sve ratove izgubili, ili odmah ili kasnije, zaključi onaj, ispostavilo se, njihov komandant. Vi ste vekovima ginuli potpuno uzalud!

E, tu nas je već uvredio. Mi im ispričamo kako smo ratovali protiv njih u poslednjem ratu, kako smo branili mostove i kako smo im prkosili. Pokažemo im i naš TARGET koji smo svi nosili na grudima, da crknu od muke.

I bogami se oni malo uzmuvaše, a i onaj komandant im se načisto uozbiljio.

Posle dužeg većanja nam čestitaše. Kažu da smo primljeni u njihovu vojsku.

Za početak ćemo raditi ono što najbolje znamo.

Bićemo TARGET.