Pismo ministru policije

Izvinite što Vas uznemiravam u vreme vanrednog stanja uvedenog zbog epidemije od nekakvog virusa, ali zaista ne znam kome da se obratim zbog ovog mog slučaja.

Da Vam se predstavim. Ja sam Živorad Pavlović iz Zemuna, ali svi me zovu Žika Prevara, tako se čak vodim i u vašim dosijeima.

Taj nadimak su mi nadenuli zlobnici jer sam navodno sklon prevarama, što je potpuna neistina. Ali da Vas ne bih zamarao tim montiranim sudskim sporovima koji se protiv mene razvlače godinama, obraćam Vam se samo zbog ovog zadnjeg.

Zaista nisam bio kriv što su neke naivčine bile u stanju da poveruju da sam ja doktor sa VMA, koji može za skromnu sumu novca da im sredi operacije preko veze. Neverovatno je koliko je naš narod u stanju da poveruje nekome ako samo obuče beli mantil… Ali ja sam zbog tuđe naivnosti i tih lakovernih tužibaba dobio godinu dana kućnog pritvora.

Niti sam se bunio, niti sam se žalio na presudu, i pošteno sam izdržao kaznu do kraja. Čak sam bio prinuđen da, zatvoren među četiri zida, proslavim i svoj 65 rođendan.

Izvinite što sam malo odužio, gospodine ministre, ali upravo taj rođendan mi sada pravi glavni problem. Vi ste zbog epidemije doneli naređenje o zabrani izlazaka iz stanova za sve građane starije od 65 godina.

A sada se ta zabrana odnosi i na mene! Pa bih Vas zamolio da mi kao stručnjak rastumačite moju pravnu situaciju. Da li to znači da sam ja i dalje u kućnom pritvoru? Ako jesam, da li mi se ovaj kućni pritvor može računati u budućnosti, u slučaju da me neko ponovo nepravedno optuži? Zatim, da li bih mogao da zamolim za bar jedan slobodan dan, pa da posle godinu dana u kući makar prošetam malo pored Dunava?

I na kraju, da li treba sam sebi da skinem i pošaljem vam moju „nanogicu“, ili je to sada potpuno nebitno, jer za kućni pritvor ne morate više nikome ni da je stavljate?

Sa nestrpljenjem čekajući Vaša uputstva i sa nadom u slobodan dan,

Živorad Pavlović zvani Žika Prevara