Dugo sam ubeđivao Izdavača.
– Ama, shvati, čoveče, niko ne kupuje knjige, a kamoli još neke pesmice..
– Nisu to pesmice, to je moja poezija! – pokušavao sam da ga ubedim. – A naš narod voli poeziju!
Na kraju je ipak pristao da štampa moju knjigu pesama.
Fini čovek. Nije što mi je zet…
Kada je knjiga najzad odštampana, dobio sam svojih pet autorskih primeraka.
Naravno, prvi sam poklonio ženi, drugi majci, treći sestri, četvrtu bratu..
Nažalost, sa pet primeraka mogao sam da podmirim samo najbližu rodbinu.
Za teču, strinu, sestrića, snajku i ostalu familiju morao sam lično da dokupim.
Jednu sam namenio i kolegi Marku.
Upravo sam mu pisao posvetu, kada je u kancelariju ušao Direktor.
– Ooo, pa mi ovde imamo pesnika! – razgalamio se kad je ugledao knjigu. – Čestitam kolega Jesenjine!
Vrlo brzo se skupio ceo kolektiv da vidi svog kolegu Jesenjina.
I naravno knjigu.
Šta sam mogao, nego pravo u knjižaru.
A kad sam već u kupovini, pazario sam i za kumove, komšije i prijatelje.
– Bio si u pravu, tapšao me je Izdavač – zet. – Prodali smo za samo sedam dana ceo tiraž! Ko bi rekao da naš narod toliko voli poeziju…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
