Posle dužeg vremena dobio sam poziv da održim književno veče u jednom Domu kulture.
I to pre svega zato što je upravnica bila moja školska drugarica.
– Dobro mi došao, školski! – pozdravila me je srdačno. – Baš mi je drago što si prihvatio naš poziv! A, veruj mi, svi ovde rado čitamo sve što objaviš… Čak imamo jednu koleginicu koja redovno izrezuje tvoje satire i aforizme iz novina… Pa nam nekad čita i na glas, a mi umiremo od smeha!
– Hvala, vrlo si ljubazna – nije mi bilo neprijatno da to čujem. – Ja eto možda malo pišem i oštrije… Pa mi je drago da se to vama toliko sviđa…
– Kad smo već na toj temi – promenila je raspoloženje moja drugarica upravnica – Ja bih pre nastupa… i pre nego što ti isplatim honorar… jedino nešto onako iskreno i drugarski zamolila… Večeras imam najavljene i neke funkcionere iz naše opštine… I to sa porodicama… Pa bi bilo preporučljivo… da prilikom nastupa… po mogućstvu… izostaviš temu predsednika… Ti baš imaš puno satira o predsedniku… a naša publika… posebno večeras… nije baš… kako bih rekla… prijemčiva za tu temu…
– Pa sad… – nije mi baš bilo pravo. – Ja nikako nisam ljubitelj cenzure… Ali sa druge strane… uvek se trudim da nastup prilagođavam publici… I naravno da ne želim da bilo kome bude neprijatno… Ni publici… ni zaposlenima… ni upravnicima… U znak dobre volje pre svega prema tebi… eto, izostaviću temu predsednik…
– Ti si srce! – vidno je laknulo mojoj školskoj. – Ali kad je već takva situacija… da ti svoje nastupe uvek prilagođavaš publici… ne bi trebalo da ti bude problem ni da izostaviš pominjanje vladajuće stranke… I to bi takođe izazvalo… nelagodnost kod publike…
Nisam želeo da izazivam nelagodnost kod publike. Slegnuo sam ramenima.
– Sve mi je jasno… Kad ne ide predsednik, ne ide ni vladajuća stranka…
– Super! – bila je vrlo zadovoljna upravnica. – U tom slučaju… sigurno ti neće biti problem da ne ide ni premijerka, ministri, korupcija, kriminal, nepotizam, stranačko zapošljavanje, provizije, zloupotrebe službenog položaja, lažni doktorati, promena ustava, zagađenje životne sredine…
Uskoro sam izašao na dobro osvetljenu binu. U publici je vladala potpuna tišina.
– Dobro veče, svima! Drago mi je što večeras nastupam pred ovako… posebnom publikom! Pa da počnemo… Znate li onaj vic: Sreli se Mujo i Haso…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
