Problem

– Stvarno mi je više dosta ovog kosovskog problema! – besneo je Predsednik. – Vala, što je mnogo, mnogo je! Šta sve nisam radio zbog njega… Pregovarao, predlagao, pretio, obećavao, nudio, ubeđiva… I džaba rad! Ništa ne vredi! Taj problem jednostavno tvrdoglavo odbija da se reši!

– U pravu ste, Predsedniče, zaista ste uradili maksimum… – povlađivala mu je Premijerka.

– Znaš li ti koliko sam samo puta zbog njega putovao! – nastavio je rezignirani Predsednik. – Prešao sam hiljade i hiljade kilometara! I to samo zbog jednog jedinog drskog i bezobraznog problema! Razgovarao sam i sa Kurtom i sa Murtom, pregovarao čak i sa kojekakvim likovima sa poternica… I ništa!

– Pa nemojte tako, Predsedniče, nije baš ništa… – pokušavala je da ga uteši Premijerka.

– Jeste ništa! – dodatno se razbesneo Predsednik – Jedno veliko NIŠTA!

Sad ni Premijerka više nije nalazila reči utehe.

– Nego da pređemo na stvar! – obratio joj se Predsednik. – Ja sam te zvao jer planiram da hitno raspišemo vanredne izbore!

– Izbore!? – Premijerka je bila potpuno šokirana. – Pa… zašto…

– Kako, bre, zašto!? – siktao je Predsednik. – Lepo ti kažem, ovaj kosovski problem je očigledno za mene nerešiv, ja sam sve pokušao, i mislim da je vreme da se građani o tome izjasne!

– Ja se Vama divim! – reče vidno potresena Premijerka. – Pa vi ste… moj idol! Vi ste… moralna gromada! Kakav kolosalan osećaj političke odgovornosti! To je prosto… nezabeleženo u novijoj istoriji… Moje najdublje poštovanje! Samo naredite, kad želite da raspišemo vanredne predsedničke izbore?

– Ama, šta to ti lupetaš?! – proderao se Predsednik. – Kakvi te predsednički izbori spopali!? Lepo ti, bre, kažem, treba da se hitno raspišu izbori na kojima će narod da izabere neki drugi problem, umesto kosovskog…!